Аутор:
Весела Крстева
У Аустралији забележена већа излазност у другом кругу председничких избора
Владимира Христов: Дођите у Сиднеј и обавезно се јавите бугарском удружењу „Родина“
недеља 1 новембар 2026 12:44
недеља, 1 новембар 2026, 12:44
ФОТОГРАФИЈА доставио Манчо Манев
Величина фонта
На Дан народних будитеља Бугарима у Аустралији имали су могућност да гласају на шест бирачких места отворених на Зеленом континенту – у Бризбејну, Канбери, Мелбурну, Сиднеју, Перту и Аделејду. Први глас у гласачку кутију у Бризбејну убачен је тачно у 7.26 часова по локалном времену. Тамошњи Бугари у обележили су овај чин грађанске одговорности објавом на друштвеним мрежама: „Будите одговорни за будућност наше отаџбине. Будите као Кољо...!“
У 7.26 часова по локалном времену убачен је први гласачки листић у гласачку кутију на бирачком месту у Бризбејну
ФОТОГРАФИЈА Лична архива
У Мелбурну су, с друге стране, с нестрпљењем очекивали долазак 98-годишњег Бај Ивана, који је само недељу дана раније постао најстарији бирач на том бирачком месту и пример десетинама Бугара. Изборни дан протекао је мирно и без неправилности, а бирачки одбор забележио је готово 25% већу излазност него у првом кругу – два сата пре затварања биралишта гласало је 90 људи.
„На то утиче неколико фактора. Пре свега, можда лепо време – прошле недеље у недељу падала је јака киша. Према мом мишљењу, интересовање за други круг је веће. Резултат првог круга био је неизвестан, па су многи вероватно помислили да би управо њихов глас могао да буде пресудан. Не треба заборавити ни израженију поларизацију међу кандидатима. Избор је сведен на двоје кандидата са јасно различитим ставовима, што је више људи подстакло да учествују“, каже Манчо Манев.
Манев примећује и да се наставља тренд све већег учешћа младих на изборима, и то са жељом и задовољством.
„Неки долазе на подстицај родитеља, а други долазе самостално, што је дивно. С нестрпљењем поново очекујемо старијег господина, Бају Ивана, који има 98 година, да дође и оствари своје бирачко право. Примећујемо и да доста старијих Бугара без оклевања долази на гласање. Они гласање схватају као грађанску дужност много озбиљније него припадници других старосних група“, каже наш сународник.
На данашњи, за Бугаре не само изборни већ и празнични 1. новембар, Маневу смо поставили и питање ко су данас будитељи бугарског народа у Мелбурну.
„За нас у Мелбурну то су људи из локалне заједнице који чувају бугарски идентитет и наше традиције. Имамо организацију која пружа подршку бугарској цркви у граду и црквеној заједници. Постоје и различита удружења, попут фолклорних група, чији се чланови окупљају и учествују у разним манифестацијама широм Аустралије, проносећи тако глас о Бугарској. На њима је тежак задатак да сачувају оно што је бугарско, наше традиције и језик, како се не бисмо утопили у другим срединама.“
Владимира Христов
ФОТОГРАФИЈА лична архива
Једна од тих савремених бугарских будитељки „на крају света“ јесте и Владимира Христов, председница Бугарског културног и социјалног удружења „Родина“ у Сиднеју. После осам година живота у Енглеској, Владимира се 2013. године преселила у сунчану Аустралију. Данас, како каже, у гласу јој се осећа осмех када говори о две земље које воли. „Заиста обожавам Бугарску, али обожавам и Аустралију. Срце ми је подељено напола, што је веома тешко.“
„Много пута сам од Бугара чула коментаре: ‘Ако толико волиш Бугарску, зашто си толико далеко од ње?’ Заиста је тешко то објаснити. Овде су неке области веома добро развијене, попут здравства, а ту је и менталитет људи – идете улицом, а људи вам се осмехују и поздрављају вас. Чак сам говорила да би у Бугарској, када бих се тако срдачно осмехнула непознатој особи или је поздравила, вероватно помислила да са мном нешто није у реду. Овде је, међутим, то сасвим нормално. Аустралијанце бих упоредила са пловдивским ‘ајлацима’ – веома су опуштени и пријатни људи. Аустралија је лепо место и свима желим да дођу, а обавезно нека се јаве удружењу ‘Родина’ у Сиднеју. Имамо бугарску недељну школу ‘Др Петар Берон’, сваке недеље организујемо фолклорне игре, припремамо представе и заиста је дивно. Када сте толико далеко од домовине, чак сте још више повезани са својим коренима, ма колико то некима звучало невероватно. Бугарска нам толико недостаје да чинимо све што можемо да је приближимо себи – шијемо народне ношње, организујемо празнике и све нас то додатно повезује“, каже за Радио Бугарску Владимира Христов.
ФОТОГРАФИЈА личн архив
И ове недеље, сунчане у Сиднеју, а кишовите у Софији, Владимира је на челу бирачког одбора у највећем граду Аустралије. Како каже, гласање протиче мирно и без неправилности.
ФОТОГРАФИЈА лична архива
Већу излазност објашњава тиме што су сународници унапред очекивали да ће бити другог круга избора.„Када је реч о Сиднеју у Аустралији, раздаљине су огромне. Данас смо имали човека који је путовао 130 километара да би гласао, а цело путовање трајало му је пет сати. Можемо да претпоставимо да је људима који су очекивали други изборни дан било једноставније да дођу и гласају у другом кругу“, каже Владимира Христов.
И 25. октобра и данас, Бугари у Сиднеју гласају са истим циљем:
ФОТОГРАФИЈА лична архива
„Мислим да сви гласамо за бољу Бугарску, за наше породице. Многи од нас сањају да се једног дана врате у земљу, иако нас је живот, из ових или оних разлога, одвео на 15.000 километара од ње, у Аустралију. Када је реч о мојој породици, ми сваке године одлазимо у Бугарску и желимо да наша деца једног дана можда оду тамо да живе, а да се ми вратимо. У суштини, зато и гласамо.“
Чистија Софија, богатији летњи културни програм, боље пословне прилике и веће плате – то су неке од позитивних промена које Владимира Христов примећује у Бугарској. После данашњих избора нада се да ће видети још уједињеније Бугаре, јер је уверена да само заједно могу да живе боље као народ.
ФОТОГРАФИЈА лична архива
Изборни дан у Сиднеју завршен је са 162 гласа, док је у Мелбурну на биралишта изашло 99 Бугара, како би изабрали седмог председника и потпредседника Бугарске.
Превела: Свјетлана Шатрић
Објавио/ла/ли: Свјетлана Шатрић