Аутор:
Весела Крстева
Контролисано гласање и поделе остају изазови за Бугарску
Борјана Димитрова из агенције „Алфа рисерч“ за Радио Бугарску
понедељак 2 новембар 2026 16:40
понедељак, 2 новембар 2026, 16:40
Борјана Димитров
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
Величина фонта
Избор новог председника Бугарске покреће важна питања о будућем партнерству са извршном влашћу и потреби за уједињењем подељеног друштва, рекла је Борјана Димитрова из социолошке агенције „Алфа рисерч“, медијског партнера БНР.
Димитрова је за Радио Бугарску прокоментарисала мобилизацију бирача, која је довела до веће излазности у другом кругу у односу на први круг председничких избора, прерасподелу на политичкој сцени, значај тзв. неспонтаног гласања и очекивања од новог председника Републике.
Посебан акцент у разговору стављен је на гласање наших сународника у иностранству, чији резултати у првом и другом кругу се у потпуности разликују од оних у земљи. Према резултатима на основу 100% обрађеног узорка, у другом кругу избора је председничка двојка Андреј Гјуров и Георги Кандев у иностранству добила подршку 60.413 бирача, односно 56,36%, док је за победнике у другом кругу – Илијану Јотову и Кирила Влчева, гласало 44.413 или 41,45% бугарских грађана у расејању. Око 2,20% гласача изабрало је опцију „Не подржавам никога“.
ФОТОГРАФИЈА БТА
Излазност у иностранству порасла је за 24% у односу на први круг избора за председника – са нешто више од 80.000 у првом кругу на око 106.000 бирача у другом кругу, истиче Борјана Димитрова, наводећи да је „мобилизација у иностранству била нешто већа него она у земљи. Али ако је у првом кругу однос освојених гласова два кандидата био скоро два према један у корист двојке Гјуров – Кандев, у другом кругу се ова разлика смањила на свега 15% - 56% (Јотова – Влчев) према 41% (Гјуров – Кандев)“.
У трку за председника ушао је рекордан број кандидата – њих 27. Како су гласови које су добили остали кандидати у првом кругу прерасподељени у другом кругу?
Гјуров - Јотова
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
„Јотова је, као релативан удео и укупан број, добила већи проценат подршке кандидатима који су испали из трке. Код г. Гјурова је тренд другачији – он је освојио већи број 'нових' гласова – гласова наших сународника у иностранству који нису изашли на изборе у првом, али су гласали у другом кругу.“
Навикли смо да се пред сваке изборе у земљи говори о куповини гласова. Међутим, пуно већи и тежи проблем је контролисано гласање, коментарише за БНР аналитичар у Фонду за борбу против корупције Марио Русинов. Према његовим речима, на јучерашњим изборима је било знатно мање купљених и контролисаних гласова. Међутим, то није довело до искључивања утицаја неспонтаног гласања на коначан изборни резултат.
„Овај појам обухвата широк спектар утицаја на бираче због којих грађани не гласају по сопственој савести и уверењу – од препорука локалних и пословних лидера до трговине гласовима,“ објаснила је Борјана Димитрова.
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
„Чини ми се да је у првом кругу овај удео био мањи. Тек предстоји анализа да се види како је било место по место – наше колеге веома пажљиво анализирају тзв. ризична биралишта на којима од једних избора до других или сви гласају готово идентично или одлуче да подрже сасвим друге кандидате, а да за то нема озбиљних политичких и других разлога. И управо зато су то ризици, јер говоримо о озбиљном утицају на гласање ових бирача. Али рећи ћу поново да је у питању појава од које је Бугарска током година доста патила. Много тога је учињено да се ограничи, али не можемо рећи да је у потпуности искорењена.“
Управо озбиљно неслагање резултата излазних анкета социолошких агенција и паралелног пребројавања гласова је једна од најкоментарисанијих тема након избора:
„Имамо две главне хипотезе о томе. Једна је да постоји одређен проценат новоактивираних грађана који су изашли на изборе. Међутим, постоји и друга хипотеза да неки људи, због чињенице да на неки начин мењају своју лојалност, припадност одређеној политичкој снази, јер њихови кандидати не учествују, односно испали су из трке или околности налажу да гласају за, како кажемо, мање зло, једноставно нису попунили изборну анкету,“ каже гђа Димитрова.
Председница Илијана Јотова
ФОТОГРАФИЈА БТА
Избори су већ прошлост и Бугарска је добила своју прву председницу изабрану демократским путем.
„Ово је добар знак да бугарско друштво нема стигму у вези са полом, као и у вези с тим да жене могу да обављају високе државне функције,“ истакла је Борјана Димитрова. Што се будућих односа са влашћу тиче, висока мобилизација подршке од стране премијера Румена Радева и његове политичке формације „Прогресивна Бугарска“ између два круга председничких избора претпоставља институционалну једногласност, а не супротстављање у будућем раду две институције – Председништва и Владе Бугарске.
Јака држава у јакој Европи, држава с кичмом – овако је актуелна и будућа председница Бугарске Илијана Јотова формулисала своје приоритете, додајући да су грађани гласали за стабилност, сигурност, мир и уједињење.
Према анализи Борјане Димитрове, превазилажење дубоких подела у друштву – између резултата гласања у иностранству и земљи, као и између резултата у великим градовима и провинције, захтева напуштање стигматизујућег политичког језика и уједињење око јасних и изводљивих националних циљева.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Објавио/ла/ли: Ајтјан Делихјусеинова