Аутор:
Цветана Тончева
Вести
„Гугутка гука у усоји“ – тужна невестинска песма легендарне Ђурђе Пинџурове
петак 6 новембар 2026 19:25
петак, 6 новембар 2026, 19:25
ФОТОГРАФИЈА архива
Величина фонта
Глас Ђурђе Пинџурове – једне од највољенијих бугарских народних певачица, данас је живо сећање које је остало уткано у срца генерација Бугара својом топлином и пуноћом. Ђурђа, од милоште звана Гуга, претворила је фолклор Трнског краја у право благо остављајући трајни траг у историји бугарске културе. Сусрет са чувеном оперском примом Христином Морфовом био је судбински. Морфова није могла да сакрије колико је одушевљена њеним талентом и инсистира да девојка добије професионално музичко образовање на Државној музичкој шоли у Софији. Касније је, уз помоћ Морфове, Ђурђа отишла у Праг где је завршила оперско певање на Конзерваторијуму. Упркос могућностима за међународну оперску каријеру, Ђурђа Пинџурова је изабрала да се врати у родни Трн.
ФОТОГРАФИЈА фото-архива Тодора Славчева
Јануара 1921. године одржала је свој први концерт у Бугарској на коме је извела арије и обраде народних песама. Запослила се као учитељица певања у једном удаљеном селу, удала се и родила двоје деце, никад није престала да пева и... још један сусрет био је пресудан за њен живот. У Трну је гостовао директор Радио Софије Сирак Скитник, који је случајно чуо песму коју је певала Ђурђа Пинџурова. Уследила је понуда да почне да ради као солиста на Радију, где се у то време песме изводе уживо. Године 1935, певачица и њена породица преселиле су се у Софију, а Ђурђа је постала неизоставан део радио-програма. Четири године касније, 1939, објављене су и њене прве грамофонске плоче. Њен карактеристичан глас и оригиналне интерпретације чине је једном од најпопуларнијих народних извођачица. „Омиле ми, Јагодо“ је можда њена најпознатија песма.
ФОТОГРАФИЈА БНР
Ђурђа Пинџурова је иза себе оставила богато уметничко наслеђе – више од 80 музичких записа, који се чувају у тонском архиву БНР. Пинџурова пева не само песме из свог завичаја, већ и из других етнографских региона Бугарске, као и песме из доба Националног препорода, хајдучке песме... Од 1955. године кренула је на турнеје по земљи и иностранству. Свуда је памте као ведру, веселу, непосредну и насмејану жену, која је увек налазила заједнички језик са свима, помагала је свима, увек и свуда.
ФОТОГРАФИЈА архива
Због љубави својих обожавалаца и за њене заслуге и вишегодишњи допринос неговању народне песме, Ђурђи Пинџуровој су додељена највећа државна признања и звања. И данас њене песме настављају да живе. У Трну се у њену част организују музичка такмичења, општинско читалиште названо је по њој.
Споменик Ђурђи Пинџуровој у Трну
ФОТОГРАФИЈА БТА
Песма „Гугутка гука у усоји“ заузима посебно место међу њеним незаборавним извођењима. Исповест невесте открива дубоку тугу и сету за детињством и родитељским домом. Гугутка, која у нашим народним обичајима и песмама симболизује нежност и љубав, у овој песми је створење којем млада невеста поверава своју тугу. Птица је пробудила успомене на време када је била мала девојчица, коју су родитељи волели и пазили. Венчање и нова породица обележавају прелазак из детињства у свет одраслих, али срце и даље чува топлину мајчине љубави и очеве руке.
Понављање речи „леле“ песми даје карактеристичну емотивност и наглашава сећање, истовремено топло и болно. Песма има и своју српску верзију – „Гугутка гука во осоје“, која се пева на југу Србије. Текст забележен у Босилеградском крајишту показује велику сличност са бугарском верзијом, што указује на сличност фолклорних традиција с обе стране границе. Песма је у извођењу Ђурђе Пинџурове добила посебну нежност и искреност. Пинџурова је исповест о детињству, мајчинској љубави и неизбежном растанку претворила у поруку: сваки човек, где год га живот одвео, у свом срцу и сећању носи оно место где је провео детињство и за којим ће чезнути док је жив.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Објавио/ла/ли: Ајтјан Делихјусеинова