Мошти светог краља Милутина у Софији – вековна веза Србије и Бугарске

четвртак, 5 новембар 2026, 13:15

Мошти светог краља Милутина у Софији – вековна веза Србије и Бугарске

ФОТОГРАФИЈА БТА

Величина фонта

Више од пет и по векова у срцу Софије почивају мошти српског краља Стефана Уроша II Милутина. Пренете у бугарску престоницу око 1460. године, временом су постале једна од најпоштованијих православних светиња у граду. Храм Свете Недеље, у којем се чувају, и данас привлачи вернике из Бугарске и Србије. Историја моштију светог краља део је духовног наслеђа Софије и сведочанство о вековним везама два суседна народа.

Мошти светог краља Милутина у Софији – вековна веза Србије и Бугарске

ФОТОГРАФИЈА Светлана Шатрич

Краљ Милутин је био један од најзначајнијих владара средњовековне Србије и припадник династије Немањића. Његову владавину обележили су јачање српске државе, али и велика градитељска и ктиторска делатност у служби православне цркве. За његово име везују се изградња и обнова бројних цркава и манастира, као и помоћ православним духовним средиштима изван српских земаља.

Везе српског владара са Бугарском биле су посебно снажне још за време његове владавине. У разговору за Радио Бугарску, амбасадор Републике Србије у Бугарској Њ.Е. Милан Равић подсетио је да је краљ Милутин, иако су сусрети владара, као и посете страним престоницама у средњем веку били реткост, једанпут посетио Трново. Према житију које је написао српски архиепископ Данило, Милутин је током боравка у старој бугарској престоници „нашао сваку правду свом краљевству“.


Мошти светог краља Милутина у Софији – вековна веза Србије и Бугарске

ФОТОГРАФИЈА БТА

Блискост две владарске династије потврђују и породичне везе. Краљ Милутин био је ожењен бугарском принцезом Аном Тертер, док се његова ћерка Ана удала за Михаила Шишмана, владара Видинског царства, који је касније постао бугарски цар. Према речима амбасадора Равића, кратки боравак краља Милутина у Трнову као да је наговестио преношење његових моштију у Софију, око два века касније. Као светитељ, он је бугарском престоном граду донео свој вековни благослов и сведочанство о припадности, два у Христу братска народа, заједничкој хришћанској култури и цивилизацији.

Мошти светог краља Милутина у Софији – вековна веза Србије и Бугарске

ФОТОГРАФИЈА Светлана Шатрич

Бугарска православна црква сваке године 30. октобра прославља светог краља Милутина, а у храму Свете Недеље тим поводом одржава се свечано богослужење. Део традиције је и свечано пресвлачење моштију, обред који окупља свештенство и вернике из Бугарске и Србије. Како истиче амбасадор Милан Равић, годишње обележавање празника учвршћује везе између две православне цркве и два народа и доприноси неговању бугарско-српског пријатељства.

У беседи током овогодишње прославе бугарски патријарх Даниил подсетио је на бригу светог краља Милутина о православној вери и Цркви. Истакао је да српски владар власт није доживљавао само као политичку одговорност већ и као служење Богу. Према речима патријарха, Милутин је подигао или обновио око 40 цркава и помагао манастире, болнице и свратишта за путнике, између осталог у Јерусалиму и у манастиру Хиландару. Бугарски патријарх нагласио је да се државне границе и политичка власт мењају, док духовне вредности остају непролазне. Позвао је православне хришћане да не дозволе да их политичке поделе и националистичка расположења удаљавају једне од других, већ да се руководе вером, смирењем и милосрђем.

Мошти светог краља Милутина у Софији – вековна веза Србије и Бугарске

ФОТОГРАФИЈА БТА

Више од пет векова након преношења моштију, Софија и даље чува успомену на светог краља Милутина као део сопствене духовне историје. Вековна традиција поклоњења овој светињи подсећа на заједничко хришћанско наслеђе Срба и Бугара и на везе два народа које трају до данас.