Туризaм

Вести

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

петак, 13 новембар 2026, 13:00

Зграда Историјског музеја у Малком Трнову

Зграда Историјског музеја у Малком Трнову

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Величина фонта

У самом срцу Странџе, на само неколико километара од границе са Турском, налази се Малко Трново – једини град у бугарском делу планине Странџа. Смештен у природи Странџе, окружен шумама, изворима и брдима, овај град на југоистоку Бугарске нуди јединствен спој живописне природе и историје, која је почела много пре настанка савремене бугарске државе.

На овом месту сусрећу се древни трагови, фасцинантна архитектура из доба Националног препорода и сећање на борбе за национално ослобођење. Историја овог дела наше земље почиње још у доба Трачана. У околини данашњег града пронађени су долмени и хумке, а по мишљењу пионира археологије код нас – Чеха Карела и Хермана Шкорпила, овде се некада налазила римска успутна станица Утсургас.

Само насеље Малко Трново настало је крајем XVI или почетком XVII века, када су се људи из околних колиба и села населили на подручју у близини извора, познатог као Големија врис.

Шетња централним делом града омогућава нам да осетимо и дух историје Малког Трнова. Међу очуваним грађевинама, посебно се истичу куће у стилу Бугарског препорода, у којима се данас налазе поставке Историјског музеја „Проф. Александар Фол“. Музеј је 1983. године основан као „Музејски комплекс Странџа“, да би 2002. године био преуређен у општински историјски музеј. Поставке су изложене у странџанским кућама проглашеним за споменике културе.

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Стара аутентична кућа - данас ресторан

Стара аутентична кућа - данас ресторан

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Црква Успења Богородичиног

Црква Успења Богородичиног

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Посета музеју је својеврсно путовање кроз различите слојеве историје овог краја. Археолошка збирка обухвата налазе из објеката у граду и његовој околини. Ту су и примерци иконописа који су осликали локални мајстори, предмети и традиционална одећа из источнорупског етнографског региона, као и документарна грађа везана за борбу за национално ослобођење. Природњачка збирка музеја приказује богат биљни и животињски свет на Странџи.

Магда Пушкарова – чувена народна певачица из Странџанског краја

Магда Пушкарова – чувена народна певачица из Странџанског краја

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Први спрат Историјског музеја посвећен је флори и фауни у Странџанском региону

Први спрат Историјског музеја посвећен је флори и фауни у Странџанском региону

ФОТОГРАФИЈА Любомир Коларов

Историја Малког Трнова нераскидиво је везана и за национално-ослободилачке борбе. Након ослобођења Бугарске од Турака 1878. године, снагом Берлинског споразума Странџа остаје ван граница нове бугарске државе. У региону су наставили да делују револуционарни комитети повезани са Унутрашњом македонско-једренском револуционарном организацијом (ВМОРО). Управо у Странџи се 1903. године припрема један од најзначајнијих устанака у бугарској историји – Преображенски устанак.

Спомен-плоча поводом 100. годишњице ослобођења Малког Търнова од Османлија

Спомен-плоча поводом 100. годишњице ослобођења Малког Търнова од Османлија

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Посебно место у тој причи заузима Петрова њива. Ово историјско место налази се у близини села Стоилово, на око 32 км од Малког Трнова, према информацијама Парка природе „Странџа“. Данас ово место има статус објекта од националног значаја и један је од локалитета који повезују историју Странџе са природом планине. ВМОРО је 29.  јуна 1903. године на Петровој њиви донео одлуку о проглашењу Преображенског устанка који је организован као подршка Илинденском устанку у Македонији. На конгресу је учествовало више од 300 делегата, војвода и четника. Михаил Герџиков, капетан Стамат Икономов и Лазар Маџаров изабрани су за вође устанка, а за команданта оружаних снага изабран је Георги Кондолов. Устанак у Странџи избио је 6. августа – на Преображење Господње.

Данас су тишина шуме и поглед на пејзаже Странџе део доживљаја посете Петровој њиви. У центру меморијалног комплекса уздиже се споменик посвећен учесницима и жртвама Илинденско-Преображенског устанка. У комплексу се налази и стална музејска поставка, а поводом 100. годишњице устанка подигнута је и освештана параклис-костурница Свете Петке. Меморијални комплекс је заједно са Историјским музејом у Малком Трнову уврштен међу 100 националних туристичких објеката Бугарске.

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА Љубомир Коларов

Гроб-костурница легендарног бугарског револуционара и странџанског војводе Георгија Кондолова

Гроб-костурница легендарног бугарског револуционара и странџанског војводе Георгија Кондолова

ФОТОГРАФИЈА Любомир Коларов

Али Петрова њива није само место за историјско сећање. У непосредној близини комплекса налази се једно од живописних места за посматрање прелепих пејзажа и меандара реке Велека. Парк природе „Странџа“ познат је по својим шумовитим пределима, вековном дрвећу, изворима и бројним параклисима. Тако путовање до Петрове њиве природно постаје сусрет не само са историјом, већ и са природом овог краја.

Малко Трново и Петрова њива – историја и дух Странџе

ФОТОГРАФИЈА geograf.bg

Малко Трново и Петрова њива могу се посматрати као два дела једног путовања. У граду су музеј, старе куће и трагови вишевековне историје региона.

А између њих је Странџа – тиха, зелена и нешто другачија од уобичајене слике о Бугарској као летњој или планинској туристичкој дестинацији. Овде су раздаљине између историје и природе краће, а посета Малком Трнову може да означи почетак једног дужег путовања у једну од најслабије урбанизованих и најбогатијих културним наслеђем планина у Бугарској.