Аутор:
Иво Иванов
Вести
Како је настала прва железница у Бугарској
Пре 160 години изграђена је железничка пруга Русе – Варна
понедељак 16 новембар 2026 13:15
понедељак, 16 новембар 2026, 13:15
ФОТОГРАФИЈА Музеј саобраћаја у Русеу
Величина фонта
Идеја о изградњи железничких пруга на Балкану родила се током Кримског рата (1852–1856). Једна од главних база за снабдевање западних савезника, који су се борили против Русије, била је лука Варна. Највећи део робе допреман је Дунавом из средње Европе. У почетку су предузетници планирали изградњу пловних канала од Русеа до Варне и од Чернаводе до Констанце. Међутим, једна пресудна епизода Кримског рата променила је планове.
Руске трупе, опкољене у граду Севастопољу, гладовале су и оскудевале у муницији. Међутим, руске војне колоне, стациониране на северу полуострва, нису могле да се пробију кроз блато. Иста судбина задесила је и опсадне снаге. Њихови бродови били су препуни хране и оружја, али ни они нису могли да допреме залихе са обале до положаја Француза, Енглеза, Турака и Пијемонтеза. На крају, исход битке, а потом и рата, одлучила је изградња железничке пруге дуге неколико километара. Опсадне снаге добиле су све што им је било потребно за победу, а Русија је капитулирала.
Уместо пловних канала, који би лети били тешко проходни због ниског водостаја, а зими се ледили, султан је 1857. године доделио концесију за изградњу железничких пруга Чернавода – Констанца и Русе – Варна. Прва је била намењена трговини у доњем току Дунава, Молдавској Бесарабији и Галацу, док је друга скраћивала путовање између Лондона и Истанбула за неколико дана.
Железничка станица у Русеу након ослобођења Бугарске 1878. године
ФОТОГРАФИЈА Музеј саобраћаја у Русеу
Дана 4. октобра 1860. године пуштена је у саобраћај прва железничка пруга на бугарском тлу, дуга 64 километра, на релацији Чернавода – Констанца, која се данас налази у Румунији. То је уједно била и прва железничка пруга изграђена на територији тадашњег Османског царства.
За добијање концесије за изградњу пруге Русе – Варна надметале су се енглеске и француске компаније. Чак су се и трговци из Шумена усудили да учествују у надметању, али је Бугарима намењена само улога радне снаге и подизвођача у набавци дрвене грађе и камена. Сви потребни алати и машине увезени су из Енглеске.
Најстарија локомотива у Бугарској и на Балкану једна је од оних које су браћа Бaркли увезла за пругу Русе – Варна
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Године 1863. енглеска компанија „Вилијам Гладстон и браћа Баркли“, која је већ изградила пругу Чернавода – Констанца, под називом „Руско-варненска железничка компанија“, добила је концесију за изградњу и експлоатацију железничке пруге на период од 99 година. Дана 21. маја 1864. године у Русеу је свечано положен камен темељац за почетак радова. Две године касније пруга је углавном била изграђена, али су поједине деонице још увек биле недовршене. Управник Дунавског вилајета Ахмед Мидхат-паша, који је важио за реформатора, журио је да се својим успехом похвали султану Абдулу Азизу, па је 7. новембра 1866. године возом прешао пут од Русеа до Варне и прогласио пругу отвореном. Међутим, радови на појединим деоницама трасе дуге 224 километра настављени су и након тога.
Перон старе железничке станице у Русеу, одакле је 1866. године кренуо први воз на прузи Русе – Варна
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Енглески инжењери, руководећи се искључиво интересима компаније, одредили су трасу железничке пруге тако да буде што правија, са што мање мостова, кривина и ископних радова. Због тога је чак и стратешки важан град Шумен остао 20 километара удаљен од железничке пруге, код Каспичана.
Године 1873. османска влада је пренела концесију за железничку пругу на компанију „Источне железнице“ (Chemins de fer Orientaux), у власништву аустроугарског барона Мориса фон Хирша. Висока порта је британској компанији остала дужна готово два милиона фунти. Након ослобођења Бугарске 1878. године, сагласно Берлинском уговору, Кнежевина Бугарска преузела је и овај османски дуг. После сложених преговора, Британци су 1888. године од Бугарске добили одштету у износу од 44.500.000 златних лева. Тај износ био је четири пута већи од стварне вредности. Пошто је годишњи државни буџет у то време износио 42 милиона лева, Бугарска је, како би измирила дуг, узела свој први зајам од Енглеске и током наредних година, заједно са каматама, исплатила више од 52 милиона златних лева.
На железничкој станици у Русеу путници су се са бродова на Дунаву пребацивали на воз за Варну, а одатле су путовање настављали до Истанбула, поново бродом
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Међутим, новац тада није био најважнији. Прва железничка пруга у Енглеској, од Ливерпула до Манчестера, изграђена је 1825. године. У Француској је први воз кренуо 1832, а у Немачкој – 1835. године. Средином 19. века у Европи је било више од 23.000 километара железничких пруга.
Након ослобођења Бугарске 1878. године, од укупно 1.100 километара железничких пруга у Османском царству, чак 1.000 километара налазило се у границама Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Железница у то време није само повезивала Европу са Оријентом и олакшавала трговину већ је доносила и цивилизацијски напредак и модернизацију. Није случајно што су многи бугарски револуционари и борци за слободу били запослени управо на железници или су сарађивали са железничким компанијама.
Превела: Албена Џерманова
Објавио/ла/ли: Албена Џерманова