Стопама Кумана и Печенега: ДНК открива тајне тврђаве „Рјаховец“

Историја дуга чак пет миленијума лежи скривена у рушевинама средњовековне тврђаве Рјаховец, где су пре 10 година започета систематска археолошка истраживања. Управо тим поводом, 17. новембра, Историјски музеј у Горњој Орјаховици отворио је изложбу која фотографијама и драгоценим артефактима оживљава време када су овим просторима ходили Трачани, Печенези, Кумани и Асеневци.

„Ово место је непрекидно насељено од ране бронзанe епохе, око 3000. године пре нове ере, па све до XIV века“, истиче Маја Иванова, главна кустоскиња музеја и заменик руководиоца археолошког пројекта под вођством Илијана Петракијева и додаје:

„Пронашли смо засебне архитектонске структуре, попут стамбених објеката карактеристичних управо за те номадске заједнице. У изложби се издваја неколико изузетних налаза: керамички котао са унутрашњим ушицама, типичан искључиво за Печенеге; ножић који се недвосмислено доводи у везу са Куманима; као и некропола са 15 гробова, окружена јамама у којима смо открили кости коња и крава – јасан доказ паганских погребних ритуала својствених номадима тог доба.“

Данас се археолошки локалитет простире на неколико хектара, али када су Маја Иванова и Илијан Петракијев први пут дошли на ову локацију – чак четврт века након првих ископавања – затекли су нешто сасвим неочекивано: терен је био потпуно прекривен густом вегетацијом.

„Ушли смо право у шуму! Знали смо за локалитет из литературе и старих фотографија, али нисмо могли ни да наслутимо колико велико и значајно откриће нас чека. Чак и у подграђу Војне тврђаве из доба Другог бугарског царства бујао је грађански живот са својим обичајима, културом и веровањима“, присећа се Иванова, набрајајући артефакте који се убрајају међу референтне примере светске археологије:

„Открили смо керамички сервис од 7 посуда старих 5.000 година – апсолутно нетакнутих зубом времена. То су налази који се без икакве резерве могу мерити са најрепрезентативнијим открићима на светском нивоу. Издвајају се и предмети из периода Трачана: дршке амфора из III–I века пре Христа, које сведоче о живим трговачким везама трачких племена са грчким колонијама тог доба, као и бронзани и оловни трачки новчићи. Део овог материјала представили смо на међународној конференцији у Румунији 2021. године. Артефакти из доба Другог бугарског царства такође би са лакоћом могли да заузму истакнуто место у било којој музејској поставци. Међу њима се налази и једна изузетна зграфито здела украшена кипарисима, итд.“

С развојем савремених технологија, археологија се последњих година све снажније ослања на интердисциплинарна истраживања, у којима се укрштају ДНК анализе, археоботаника и археозоологија.

„Успели смо да у америчком часопису „Nature“ објавимо резултате једног нашег експеримента који смо спровели у Институту за генетику на Харвард универзитету. Задатак је био да издвојимо ДНК и упоредимо узорке – то нам у великој мери помаже и у тачнијем датирању налаза, па ћемо ту методу применити и на дечје гробове откривене ове године. Пре месец дана добили смо и позив да се прикључимо међународном пројекту посвећеном истраживању болести као што су велике богиње, велики кашаљ и друге заразе. Прихватили смо позив и надамо се да ћемо ускоро имати резултате, са жељом да их објавимо у једном свеобухватном, репрезентативном зборнику.“

Пре неколико година археолошком тиму придружила се и Археолошка школа „Рјаховец“, јединствена по томе што ученицима омогућава да раде раме уз раме са стручњацима – директно на терену. Млади се упознају са техникама ископавања и уче како се попуњава документација. „Пошто, чини се, највише воле да копају – нека се ухвате пијука“, каже у шали археолог Маја Иванова, додајући да управо овај живи сусрет са прошлошћу често буде тренутак који неке од њих усмери ка будућој професији.

„Имамо једну девојку – Јоану Катреву – која је магистрирала, и већ две године ради на пројектима у Немачкој, Грчкој и другим земљама, а сада уписује и докторат. Још две девојке су завршиле основне студије: једна наставља пут у правцу антропологије, док друга уписује мастер студије из археологије и уз то непрестано ради с нама.“

И док млади археолози крећу стопама својих учитеља, истраживачки тим већ упире поглед ка новим пројектима, који ће нам, захваљујући споју ископавања, ДНК анализа и савремених технологија, можда омогућити да још јасније чујемо одјеке корака међу рушевинама, које сведоче о хиљадугодишњој историји тврђаве „Рјаховец“.

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Facebook/muzei.gorna, g-oryahovica.bg, БТА