Пијаниста Иво Врбанов – сањар са високим стандардима

Музичар Иво Врбанов деценијама живи у Лондону. Рођен је у Плевену 1972. године. Мало пре свог деветог рођендана, отишао је са својом мајком у Италију. Крајем 80. и почетком 90. година прошлог века сарађивао је са познатом мађарском пијанисткињом и педагошкињом Илонком Декерс у Милану. Затим се специјализовао на Краљевској музичкој академији у Великој Британији. Одржао је рецитале и концерте са оркестром широм Велике Британије, Француске, Шпаније, Ирске, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске, Русије, Турске и САД.

Након прекида концертне активности у периоду од 2009. до 2012. године због тешке болести, Иво Врбанов се вратио на лондонску сцену са импресивним наступима, између осталог и са Краљевским филхармонијским оркестром. Пијаниста је добитник награде „Иван Вазов“ за промовисање бугарске културе у иностранству. Године 2011. додељена му је награда „Сребрни лав“ Министарства спољних послова Бугарске. Снимао је за Hyperion Records, Lorelt Records, Gega New, БНР, Orchid Classics и ICSM Records (независну дискографску кућу, коју су основали он и његова супруга – италијанска пијанисткиња Фијамета Тарли).

Последњи наступ Врбанова у Софији био је у Националној уметничкој галерији. Рецитал на чијем су програму били последњи клавирски циклуси Панча Владигерова, био је сјајан повод за разговор, у којем је специјално за Радио Бугарску Иво Врбанов открио да ли се осећа Бугарином, Италијаном или Енглезом.

„У принципу не волим да се идентификујем са одређеном националношћу, јер то доводи до самоограничења и грешака у животу. Наравно, рођен сам овде... моја веза са Бугарском није прекинута. Не бих могао рећи да се осећам више Италијаном него Бугарином. Ипак, живим у Енглеској већ дуго година, тако да би за мене можда било исправно рећи да сам рођен у Бугарској, волим неке ствари у Бугарској, баш као што волим неке ствари у Енглеској, а неке у Италији, али не могу да прихватим апсолутно све што ми ове три земље нуде, јер у свакој од њих има добрих, али и оних не тако добрих ствари.“ 

Његов репертоар је заиста импресиван: изводи дела Хајдна, Бетовена, Брамса, многих аутора из 20. века... „Ја сам у ствари свирао доста бугарске музике. Током пандемије коронавируса требало је да снимим Први и Трећи концерт Владигерова са Шкотским симфонијским оркестром Би-Би-Сија. Нажалост, снимање је пропало. Отада се много тога променило у структури Би-Би-Сија... Рачуноводство је постало јаче од уметничког правца оркестара. Тренутно је свет музике прилично сложен и не знам да ли се може пронаћи решење за многе проблеме који постоје.“

Године 2003. Врбанов је покренуо пројекат производње вина у Бугарској. Његов виноград, засађен 2006. године, налази се у јужном Сакару. Прво вино се појавило на тржишту 2011. Неколико година касније, пијаниста је био једини бугарски представник Међународне винске академије у Женеви, а међу његовим познатим клијентима су музичари из група Депеш мод и Симпли ред, глумац Мајкл Гембон и компанија Berry Bros.

Његова вина нису масовна производња. Она су ретка, скупа, високо цењена – чини се да Иво Врбанов жели да буде најбољи и у овој области. Да ли и ту, као у музици, тежи перфекционизму?

„Не знам да ли је перфекционизам права реч. Можда је то потрага за оним што ми се свиђа – то јест, за нечим чиме бих био задовољан и могао бих да мирно спавам, знајући да сам обавио свој посао. Можда је мој стандард за вино заиста висок. Ја сам свој пут вина почео као потрошач, не као неко ко има породична земљишта и одлучио је да нешто уради са њима, већ као ентузијаста који, рекао бих, цени културни аспект вина више него хедонистички елемент“, каже пијаниста, који је прилично задовољан овом сфером свог живота.

Питамо га да ли би се вратио у Бугарску, пошто овде има и сопствени бизнис? Одговара: „То је занимљиво питање – шта тачно значи вратити се? Ја сам заправо веома често у Бугарској. Чињеница је да практично живимо на три места: у Бугарској, Италији и Енглеској. Тренутно је, чини се, то право решење за нас. Не бих стално живео у Лондону, у Италији или у Софији, јер то схватам као неку врсту ограничења.“

Иво Врбанов повезују Бугарску првенствено са природом, са занимљивом историјом, артефактима из далеке прошлости... и наравно са пријатељима. Пошто преферира романтични репертоар, можда је романтичар? „Можда да, а можда и не. Стварно не могу тачно рећи“, гласи његов одговор. А сањар? „Да, то да - дефинитивно!“. А који је његов сан за сина? „Једино о чему сањам је да у свом животу ради оно што воли“, рекао је он.

Превела: Албена Џерманова