Час о Бугарској са Бугарском школом „Абагар“ у Италији

Можда нисте знали да је „Абагар“ прва штампана књига са елементима новобугарског језика. Објавио ју је у Риму 1651. године бугарски књижевник, који је касније постао католички бискуп, Филип Станиславов. Реч је о молитвенику за потребе бугарске католичке цркве, а идеја је била да се он носи као амајлија. Ова књига се може разматрати и као симбол духовне везе између Бугарске и Италије, коју у текућој школској години наставља да гради 11 бугарских допунских школа и њихове филијале у „земљи у облику чизме“. У Риму се налази једна од тих школа, која носи назив по овом делу Филипа Станиславова.

Заправо, историја Бугарске допунске школе „Абагар“ почиње у градовима Нетуно и Ладисполи, у којима живи велика бугарска заједница, а налазе се на око 70 км од италијанске престонице. Тамо су 2020. године отворене две филијале школе. „Због великог интересовања родитеља, следеће школске године своја врата отвориће и филијала у Вечном граду“, рекла је за Радио Бугарску директорка Наталија Босолова. Она са поносом наводи да у школској 2025/2026. години школу похађа 107 ђака, што је за 14 више него прошле године.

Запажања Наталије Босолове потврђују тврдње да се све више „наше“ деце рађа у иностранству и њима бугарски језик више није матерњи, већ га морају учити као страни. Каже да је 90% деце у три филијале Бугарске допунске школе „Абагар“ рођено ван Бугарске, а скоро 50% њих одраста у породицама мешовитог брака. Многа од њих нашу земљу посећују тек у својим касним годинама и то је разлог зашто су Наталија и њен тим себи поставили за мисију да својим ђацима усаде љубав према нашој домовини. Остварењу ове мисије умногоме доприносе родитељи и ваннаставне активности у бугарској школи.

„Наше ваннаставне активности су увек биле усмерене на укључивање родитеља као заједнице. Тако су се током година родиле наше годишње школске екскурзије уз њихово учешће. Интересовање је увек било веома велико. Преко њих покушавамо да изградимо визуелну везу између Бугарске и Италије, да покажемо заједничке традиције, јер такве постоје. Већ две године водимо нашу групу у Бугарску, у склопу Националног програма „Бугарска – образовни путеви“ Министарства образовања и науке Бугарске. Та путовања су такође део наших ваннаставних активности“, објашњава директорка.

Ова путовања ка коренима су део преко потребне лекције о родољубљу. Помажу у изградњи праве слике о Бугарској и рађају незаборавне успомене.  У то се можете и сами уверити, гледајући кратки видео. У њему смо сакупили све фотографије и утиске, које су деца из Бугарске допунске школе „Абагар“ поделила са Радио Бугарском у оквиру наше иницијативе „Час о Бугарској“ :

Прво путовање школе „Абагар“ у оквиру програма „Бугарска – образовни путеви“ било је у јулу 2024. године.

„То је био наставак нашег пројекта, поново уз финансијску подршку Министарства образовања и науке, у оквиру којег смо бугарској заједници и нашим италијанским гостима у Италији представили старе престонице. Била је то одлична прилика да кроз програм „Бугарска – Образовни  путеви“ деца лично виде ове градове – посетили смо Велики Преслав, Шумен и Велико Трново“, прича Наталија Босолова.

У августу 2025. године, група од 23 деце, од првог до дванаестог разреда, поново је дошла „кући“, а њихова полазна тачка био је Пловдив.

„Једна од најимпресивнијих станица на нашем путовању било је Античко позориште“, каже нам Никол – „Сазнала сам да је изграђено у 1. веку нове ере у време римског цара Трајана и да је могло да прими између 5.000 и 7.000 гледалаца. Са места на коме се налази позориште, пружа се импресиван поглед на град и околна брда, панорама, која ми је показала зашто је Пловдив један од најлепших градова на Балкану.“

Наталија Босолова каже да су деца стално тражила сличности и разлике са местима која познају у Риму и да је њихово интересовање било велико.

После Пловдива, група се упутила ка бугарској црноморској обали, а децу су највише очарали стари Несебар и солане код Бургаса.

„Овог лета смо имали среће да посетимо Несебар, један од најстаријих градова у Бугарској. Ушли смо у музеј Старог Несебра заједно са мојим школским друговима из Бугарске допунске школе „Абагар“. Шетали смо уским и каменим улицама, где време као да је стало и било је веома лепо“ – каже Матео. А Ема Карли додаје:

„Било ми је веома занимљиво видети Ахелој јер смо са нашом наставницом из историје учили о бици код Ахелоја – лепо је било видети где се ова важна битка догодила. Такође, јако ми се допало и то, што је Ахелој веома близу Бургаса и видели смо море, које је било веома лепо и веома мирно. Одвели су нас и у Поморије, град који је познат по свом лековитом блату и производњи грожђа. Посетили смо и Музеј соли у Поморију, у којем се може посматрати процес добијања морске соли и који је једини те врсте у источној Европи. Одлучила сам да понесем теглу соли јер много волим Црно море. Она ће ми бити драга успомена.  Било је то веома забавно путовање и поновила бих га.“

„Бугарска није само место на мапи – то је сећање, дух и лепота које треба чувати“ – сумира Александра. Њене речи показују да су програми као што је „Бугарска – образовни путеви“ веома корисни и и те како потребни.  

Прочитајте још:

• Час о Бугарској са Бугарском школом „Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу

Превела: Албена Џерманова