Час о Бугарској са ученицима СШ „Христо Ботев“ у Братислави

Већини је позната чињеница да је 1885. г. у Габрову просветитељ и мецена Васил Априлов основао прву модерну, бугарску секуларну школу чији први учитељ је био Неофит Рилски. Но, мање је познато да су 1948. г, на скоро 1.000 километара далеко од Бугарске, родољубиви Бугари, вођени жељом да њихова деца науче и поштују бугарски језик, културу и традиције, основали две државне школе које и данас постоје. То су Бугарска средња школа „Др Петар Берон“ у Прагу, у Чешкој републици, и Бугарска школа „Христо Ботев“ у Братислави, у Словачкој. Данас су то једине државне средње школе у иностранству. Школа „Христо Ботев“ је једина бугарска школа на територији Словачке, у којој живи близу 1.400 наших сународника. До 1995. г. функционисала је као основна школа, након чега је трансформисана у средњу школу у којој се настава одвија и у складу са наставним планом и програмом Министарства образовања Словачке, а захваљујући чему ученици добијају тзв. двојну диплому.

У школској 2025/2026. г. школу похађа близу 90 ученика, рекао је за Радио Бугарску њен директор Николај Јорданов. Добар део њих чине словачка деца. „Имамо ученике украјинског и руског порекла, децу чије су баке и деке Бугари.“

„За мене је била велика радост посетити Бугарску,“ прича Кристијан Шински који је прошле године посетио нашу земљу у оквиру Националног програма Министарства науке и образовања – „Бугарска – образовни путеви“. „Једно од места која су ме највише одушевила била је Ботаничка башта у Балчику. Већ првим кораком у њу осетиш посебну атмосферу коју чине мирис мора, чист ваздух и невероватна разноликост биљака. Свака алеја води ка новим открићима. Посебно ме је импресионирала чињеница да башта има своје место у историји, повезана је са Дворцем румунске краљице Марије, који је део ботаничког комплекса. И све је комбинованo на један магичан начин – архитектура, природа, море. Овај обилазак ми је показао колико је лепа и богата Бугарска.

Ученици бугарске школе у Братислави придружили су се иницијативи Радио Бугарске „Час о Бугарској“ и поделили са нама своје утиске с путовања до северног бугарског Црноморја у лето 2025. г.

„Не знам да ли знате, али су историје Словачке и Бугарске повезане на много начина. Почнимо од Моравске мисије Свете браће Ћирила и Методија,“ каже нам директор школе Николај Јорданов и наставља: „Затим, ту су и Бугари који су у Словачку дошли после Првог светског рата, о њима се много зна и познати су као први бугарски повртлари. И сами Словаци гаје веома топла осећања према Бугарима и Бугарској. И овде се не мисли само на лепе успомене с летовања на бугарском приморју, већ на Бугаре као људе. Они нас доживљавају као добре суседе, добре људе и односи између Бугара и Словака су увек били добронамерни. Већина Словака који одлуче да своју децу упишу у нашу школу показује интересовање за наше обичаје и традиције, јер је она својеврсни храм и чувар свих бугарских традиција. И пошто се налазимо на територији Словачке, често упоређујемо бугарске и словачке традиционалне празнике и обичаје.“

Николај Јорданов помиње и чињеницу да су исте архитекте пројектовале највеће позориште у Бугарској – Народно позориште „Иван Вазов“ у Софији и Словачки национални театар у Братислави.

Прошле године су ученици бугарске школе у словачкој престоници први пут посетили Бугарску уз финансијску подршку програма МОН, а главни иницијатори тог путовања су две наставнице – Петја Михајлова Гочева и Снежана Костова. Петју Гочеву је МОН послао у Братиславу пре три године. Признаје да се у почетку мало плашила како ће учити словачку децу бугарској историји, али данас каже: „И њима је занимљиво. Ми смо, у ствари, јединство у разноликости!“

Петја је Братиславу препознала као свој град, а њена мисија је да Бугарску учини препознатљивом и приближи је деци у Словачкој. Тако је прошле године у јуну са групом од 20 ученика – од 2. до 11. разреда, стигла на северно бугарско Црноморје. Деца су успела да виде Дворац и Ботаничку башту у Балчику, Дуранкулак и Дуранкулашко језеро, тврђаву „Овеч“ код Провадије и летовалиште „Албена“, где су и одсели.

„Све је изгледало као разгледница. Жарко сунце, море као огледало, а ваздух је мирисао на со и лето. Сваки залазак сунца је изгледао другачије од претходног – понекад ружичаст, понекад златан. Тамо сам се осећала слободно, море је у мени створило осећај бесконаћности, а време проведено у друштву пријатеља ми је донело осећање среће и истинске радости. Ово путовање ће заувек остати у мом срцу,“ прича Викторија Хрушкова.

„Здраво свима, зовем се Давид Павлик. Када сам посетио Дуранкулак, велики утисак на мене је оставила Хаманџија култура у Добруџи. Замислите људе који су тамо живели пре више од 6.000 година. Осим древном историјом, ово место плени и својом лепотом. У непосредној близини насеља налази се велико језеро које је станиште многих ретких врста птица. Мени је као Словаку било веома занимљиво видети колико је богата стара бугарска култура.“      

Ово није била екскурзија већ практична настава, каже о путовању до Бугарске Петја Гочева, која нам је с нескривеним узбуђењем испричала о почетку путовања:

„Чекали смо око сат времена на прелазу „Дунав мост“ код Русеа и чим смо прешли границу и видели знак с натписом „Бугарска“, деца су запевала песму „Једна бугарска ружа." Обузела их је огромна радост и полет због тога што су дошли у земљу о којој су толико слушали и читали. Све су снимали и све им је било занимљиво код нас – од песка и пешчаних фигура које су правили на плажи до дивљења старој култури Бугарске и лепоти Дворца у Балчику…“

„Када сам први пут угледала утврду „Овеч“ помислила сам да је дворац из бајке. Пут до тврђаве је био стрм, али ме је сваки корак приближавао прошлости,“ прича Ема Добијашева. „Међутим, поглед са врха је вредан сваког труда – град је изгледао тако мали, а небо – огромно. Осећала сам се слободно, инспирисано, као да је време на трен стало, а ја сам део те историје. Ово путовање је учинило да се осећам ближе Бугарској и њеној култури.

„У Бугарској ме је највише одушевио дворац краљице Марије у Балчику. Он није био велик нити превише луксузан, био је тих и истински. Као да све у њему чува успомену на прошла времена,“ каже Марта Покорна, ученица бугарске школе „Христо Ботев“ у Братислави.

Прочитајте још:

• Час оБугарској са Бугарском школом „Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу
• Час о Бугарској са Бугарском школом „Абагар“ у Италији

Превод: Ајтјан Делихјусеинова