Од средњовековне пијаце до престоне собе – шетња кроз прошлост Бугарске

Права шетња музејом силиконских фигура очекује вас ако посетите Велико Трново и свратите до Мултимедијалног центра за посетиоце „Царевград Трнов“, који се налази у непосредној близини историјског брда Царевец. А недалеко од њега су и црква Светих 40 мученика, Музеј Уставотворне скупштине и Музеј „Сарафкина кућа“ у улици Гурка са веома занимљивом етнографском изложбом.

Мултимедијални центар за посетиоце „Царевград Трнов“ створен је пре скоро деценије како би на необичан начин испричао нашу историју и посетиоцима пружио могућност да уроне у аутентичну атмосферу прошлости и да се осећају као живи сведоци важних историјских догађаја у царском Трновграду у периоду од 12. до 14. века. Овде историја оживљава у низу тродимензионалних сцена уз учешће скулптуралних фигура у природној величини, у копијама фресака и ентеријера, који верно приказују живот Бугара и значајне личности средњовековне Бугарске. Човек буквално стоји „лицем у лице“ са Иваном Асеном II и његовом супругом, Аном-Маријом Угарском, а поред њих је патријарх Јоаким I, који присуствује аудијенцији у престоној соби.

Импресивне су сцене битки код Једрена и Клокотнице, као и сцена одбране Трнова од најезде османске војске 1393. године.

Пажњу привлачи и диорама са Светим Патријархом Јефтимијем Трновским – духовним вођом, књижевником и руководиоцем одбране Трнова од Османлија. Приказан је како се опрашта од свог народа пре одласка у изгнанство. Тродимезионална технологија урања гледаоце у проширену стварност и звук, што додатно оживљава сцене и уводи их у богату историју данашњег града Великог Трнова – симбола царске власти, војничке славе и духовне моћи за време Другог бугарског царства.

„Наравно, људи могу да се попну на историјско брдо Царевец, где се налазе делимично обновљени бољарски домови, видеће и остатке дворца, тамо је и црква Светог Вазнесења Господњег, која је потпуно обновљена“, каже туристички водич Светлана Јорданова и додаје да улога Центра за посетиоце није да замени, већ да допуни доживљај у музејима, где су изложени аутентични археолошки налази.

„Не можемо себе назвати ’музејом’ јер код нас су копије, а оригинали се налазе у Археолошком музеју у граду, у сали „Средњи век“. Овде, поред копија музејских експоната, имамо 65 људских фигура у различитим сценама и управо се кроз њих стиче представа о људима у периоду од 12. до 14. века, такозваном бугарском средњем веку.

На самом почетку шетње Мултимедијалним центром посетиоци ће видети како је изгледао део куће у којој су живели најсиромашнији људи. То је био дом унутар тврђаве. Можете видети да је тада намештај био сасвим скроман – кревет је био за целу породицу, на њему су спавали сви једни поред других. Људи су се првенствено бавили пољопривредом. И њихова храна је била веома скромна, на трпези готово да није било меса.

Црква је имала велики утицај на живот људи – када је Трновград био престоница Бугарске, овде је било укупно 50 активних храмова. Цркве су биле богато украшене фрескама, а томе је у великој мери допринела чувена Трновска уметничка школа.

За разлику од куће обичних људи, кућа бољара је била много пространија, намештај је био од пуног дрвета, а израђивали су га најбољи мајстори. Поред сребрног прибора за јело, користили су и луксузну керамику – типичну трновску зграфито керамику.“

Занимљиво је да је приликом отварања у Великом Трнову јединог те врсте на Балкану Мултимедијалног центра – 17. марта 2013. године, изложба била смештена на само једном спрату а садржала је 28 фигура. Сада је обогаћена са 37 нових фигура у природној људској величини, направљених са пуно маште од гипса и силикона, који изгледом подсећа на људску кожу. За израду очију и зуба коришћене су протезе, а обрве, трепавице, брада и коса су стављане длаку по длаку. Људске фигуре су педантно израђене до најситнијих детаља. Израз лица, покрет, поза су веома реалистични. Дело су вајара Бориса Борисова и његовог тима“ – објашњава водич Светлана Јорданова.

У престоној соби бугарских владара представљен је цар Иван Асен II (1218-1241) на престолу, а поред њега седи једна од његових супруга– Ана Марија Угарска.

„Поставка се фокусира на знаке царске власти (инсигније), који се предају монарху када ступа на престо и сведоче о његовом праву на владавину. На првом месту је престо, затим круна, жезло у руци, симбол власти и прстен-печат, којим цар печати своја документа. Видимо и црвени плашт препасан златним појасом, а знак царске власти су и црвене чизме. У царевом крилу налази се акакија – мала бела врећица са земаљским прахом која симболише да је цар смртан и понизан те га високо достојанство не сме учинити таштим и охолим и мада је врховни владар, он је, као и сви други људи, дужан да поштује законе земље.“

• Брдо Трапезица у Великом Трнову чува дух средњовековне Бугарске

Ослонац царске власти била је војска, са својим наоружањем – оклопима и шлемовима, стрелама, копљима, мачевима и буздованима, самострелима. У Мултимедијалном центру за посетиоце „Царевград Трнов“ су реплике оружја, али се у Историјском музеју Великог Трнова могу видети и неки оригинални примерци. И овде и тамо, забрањено је дирати експонате.“

Друга занимљива ствар из бугарског средњег века, којој је посвећена посебна пажња, јесте развој заната.

„У средњем веку се практиковало преко 50 врста заната, али овде можете видети четири, која су била најважнија за наш град – наставља Светлана Јорданова. – Један од водећих заната у тој епохи био је ковачки занат, јер су мајстори правили пољопривредне алате за обраду земље, као и оружје за војску, па су ковачи били веома поштовани.

Грнчарство пак је најстарији занат, али у овом периоду се већ користио ножни грнчарски точак – обе руке грнчара биле су слободне како би могао да обликује лепше посуде. Када је посуда готова, на њу су наносили енгобу – то је глина помешана са мало воде, а пре печења посуде неким оштрим оруђем урезивали су украсне цртеже. Тако се појавила типична трновска зграфито керамика – наслеђе византијске културе у Бугарској.“

•  Трновска зграфито керамика:Царски симболи оживљени рукама саврмених мајстора

У Мултимедијалном центру „Царевград Трнов“ занимљива је и слика трговачке улице са шареном одећом племића и трговаца.

У једној од других сала чују се напеви Бугарског светитеља, композитора, теоретичара музике и црквеног појца Јована Кукузеља. Експозиција нас води и до такозваног скрипторијума, где је настајала средњовековна књижевност, која је достигла свој врхунац у 14-15. веку и у историји остала као Трновска књижевна школа.

Мултимедијални центар за посетиоце „Царевград Трнов“ сакупио је симболичан део наше прошлости, који несумњиво доказује војну моћ, духовни, културни и економски успон Другог бугарског царства. Ова култура, уско повезана са хришћанском традицијом, помогла је Бугарима да се сачувају као народ пуних пет векова под влашћу османских султана.

 
Прочитајте још:

• Четири деценије спектакла „Звук и светлост“ у Великом Трнову
• Парк "Мини Бугарска" у Великом Трнову – шетња међу бугарским архитектонским бисерима

Превела: Албена Џерманова