Сајбер криминалци не хакују само телефон, него и психу деце

У привидној сигурности дома, многе девојке и младићи сваког дана проводе сате на интернету. У паралелној стварности, они најчешће не схватају да се с друге стране екрана не налази увек човек, већ искусан сајбер криминалац, који вешто користи вештачку интелигенцију, лажне профиле и психолошке технике за манипулацију жртвама.

Манипулација којом се служе дигитални предатори, финансијске преваре са играма у различитим апликацијама и цурење личних података су највеће опасности које вребају тинејџере на интернету, каже проф. Илин Савов, доктор наука и међународни стручњак за сајбер безбедност и превенцију са 25-годишњим искуством у систему безбедности МУП-а. Према његовим речима, главни ризик данас нису технологије, већ поверење које је запало у дубоку кризу. „Деца мисле да комуницирају са вршњацима на платформама за игре, међутим, често су то криминалци,“ каже стручњак.

„Сајбер криминалци делују на више нивоа – они не хакују само систем или телефон, него и психу жртава,“ наставља сајбер стручњак. „Пракса показује да они претходно стичу поверење деце, најчешће отварањем лажних профила или изградњом заједничких интереса и емоционалних веза или помоћу неких услуга. Прво им траже да им пошаљу своје фотографије, затим личне податке и адресе, након чега их увлаче у игру која постепено прераста у уцену. Све је то појачано вештачком интелигенцијом – гласовима, фотографијама, чак је могућа и симулација људи. Другачије речено, 2026. ће бити година интелигентног копирања стварности.“

Како родитељи на време могу да препознају опасност којој су изложена њихова деца?

Први сигнал је промена у понашању – дете почиње да се повлачи у комуникацији, да крије свој телефон, показује агресију и анксиозност у породици. Нажалост, многи родитељи потцењују дигитални ризик и занемарују га, али он је стваран, свакодневни, зато и рад с њима једнако је важан као и са децом.

„Деца не говоре, али њихово понашање говори више од речи, а ћутња је најзабрињавајући сигнал. Родитељ треба да буде дигитално писмен, а не само забринут и брижан.“

Реакција институција је од суштинског значаја за савладавање проблема који прети да прерасте у друштвену епидемију.

Колико озбиљно се схвата ова врста криминала код нас, постоји ли статистика о његовом откривању, које казне су предвиђене – све су то питања на која се и даље тражи адекватан одговор.

„Ова кривична дела су нова у модерној ери, али забрињавајуће је то што нисмо спремни за њихово откривање и истраживање,“ каже проф. Савов и наставља: „То су једна од најсложенијих кривичних дела која трају у времену и каскадно се преносе на остале чланове породице. Ова врста криминала је укључена у Кривични законик, али стварност је таква да се она развија бржим темпом од система контрамера. Откривање таквих кривичних дела је прави изазов, јер криминалци делују прекогранично, а доказима се, који су дигитални, лако манипулира. Ту морамо додати и чињеницу да бугарски полицајци већином нису довољно припремљени за њихово откривање. Борба није само правна, она је технолошка и психолошка, јер закон постоји, али се криминалци брже развијају.“

Стручњак је категоричан да Кривични законик треба да буде осавремењен и прилагођен најмодернијим методама и инструментима за прикупљање доказа, а полицајци треба да буду „наоружани“ специјалним инструментима за руковање виртуелним светом.

„Последњих неколико година, држава почиње да се буди, иако споро, али не свуда и недовољно систематски,“ каже проф. Савов и наставља: „Када уђем у неку школу, видим да ученици желе да сазнају више о томе, а наставници – да помогну, али често немају одговарајуће инструменте за то. Зато, мислим да би обука из сајбер безбедности могла да постане део наставе. У последње време се све чешће прича о ограничавању коришћења друштвених мрежа међу децом као средству за смањење сајбер криминала.

Према речима проф. Илина Савова, забрана није решење, већ представља скривени ризик. Он је убеђен да ће дигитална генерација успети да пронађе други начин, а и не треба искључити свет, већ припремити децу за њега.

Моја мисија је изградити друштво, државу која неће реаговати тек после напада, већ је спремна да га спречи. То је наша будућност,“ закључио је проф. Илин Савов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова