Алеко Дјанков – новинар, који је причао о бугарској историји на немачком језику

Током година Радио Бугарска је био дом многим новинарима, који су представљали нашу земљу свету. Међу њима је и Алеко Дјанков – један од гласова редакције на немачком језику вишејезичног програма БНР. Између 1993. и 2003. године био је део тима, који је немачким говорницима свакодневно причао о Бугарској.

Његов пут ка Радију почео је сасвим случајно. Почетком 1993. године, Дјанков се накратко вратио у Софију из Немачке, где је дуго живео. Тада је сазнао да је отворен конкурс за нове сараднике у редакцији на немачком језику Радио Бугарске.

"У фебруару 1993. живео сам у Немачкој. Вратио сам се у Софију накратко и моја, (тада будућа) супруга ми је рекла: ’Знаш, расписан је конкурс на Радију за редакцију на немачком језику. Зашто се не пријавиш?". Отишао сам, поднео пријаву за учешће. Било нас је укупно 40 кандидата. Тако је све почело."

Десетине кандидата борило се за неколико непопуњених места. Упркос јакој конкуренцији, Алеко Дјанков је међу одабранима и запослен је од  1. априла 1993. Иако је имао извесно искуство стечено у бугарској редакцији „Дојче велеа“, његове прве дане на БНР пратио је известан страх од неуспеха. Међутим, он је брзо нестао захваљујући атмосфери у редакцији. Према његовим речима, екипа редакције на немачком језику је била мала, али веома сложна.

„Ма колико банално звучало – били смо као једна велика породица. Било нас је десеторо у редакцији и сви су били пријатељски расположени – није било зависти, није било борбе за моћ или време у етеру. Свако је имао своје рубрике и посао је ишао веома глатко.“

Његово образовање из историје одредило је и део његових новинарских интересовања. Преузео је рубрику „Историјски календар“, која је слушаоцима представљала важне догађаје из бугарске историје. Водио је и рубрику „Поштански фах“, у којој су слушаоци могли да чују одговоре на своја питања, а његов ресор била је и екологија – тема, која је почетком деведесетих година 20. века тек почела да привлачи пажњу у Бугарској.

Интересовање Алека Дјанкова за језике и књижевност има породичне корене. Његов отац је познати новинар, есејиста и преводилац Крстан Дјанков, који је превео на бугарски дела Џона Стајнбека, Ерскина Колдвела и Џона Чивера. Међутим, Алеко је одлучио да се развија у другом правцу – да ради са немачким језиком, који је савладао током година проведених у Немачкој.

За њега радна Радио Бугарској има и дубљи смисао – то је прилика да представља нашу земљу људима, који често мало или ништа не знају о њој. „Док сам живео у Немачкој, људи су врло мало знали о Бугарској. Често су је чак и мешали са другим земљама. Зато, када сам почео рад на Радију, ја сам то видео као продужетак мисије – да слушаоцима, немачким говорницима, причам о бугарској историји, култури и друштву“, објашњава Дјанков.

Рад на Радију донео му је и низ незаборавних новинарских тренутака:

„Никада нећу заборавити интервју са тадашњим немачким министром спољних послова Клаусом Кинкелом. Све се одвило на аеродрому, непосредно пре него што се укрцао у авион. Уз помоћ прес-службе успео сам да направим двоминутни ексклузивни интервју са њим, а затим и са   Надеждом Михајловом.“

Након десет година рада на Радио Бугарској Алеко Дјанков је напустио редакцију на немачком језику. Каже да је та одлука била најтежи тренутак у његовој професионалној каријери. Данас ради као међународни уредник телевизијског канала, специјализованог за пољопривредне теме. Паралелно с тим активно се бави превођењем књига са немачког на бугарски језик.

Упркос новим професионалним обавезама, Радио остаје важан део његовог живота: "Радио ми недостаје сваког дана јер је то веома динамичан медиј. За мене је БНР и дан данас еталон квалитета и поверења слушалаца. Од свих радио-станица највише волим слушати БНР“, рекао је Дјанков.

А на питање шта је за њега Радио Бугарска, одговара сасвим кратко: „Волим га“.

 

Прочитајте још:

• Ралф Петров: Немачка редакција Радио Бугарске заувек ће остати у мом срцу

Превела: Албена Џерманова