Потребна су нам правила у школи, AI може добро да опонаша људски интелект

Министарство образовња и науке Бугарске планира да спроведе пројекат дигиталне трансформације школског образовања, с посебним фокусом на увођење вештачке интелигенције у наставу. Иницијативу, међутим, прате забрињавајући закључци студије DigitalEdu-SU-а при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, према којима наставници у Бугарској још нису спремни за иновативну наставу, а ученици имају дефицит у дигиталној писмености. У том контексту, једна приватна школа у Софији предузима самоуверене кораке ка употреби AI алата.

С Антоанетом Календеровом, директорком једне од приватних школа у бугарској престоници, говоримо о примени вештачке интелигенције у настави и када она може да постане опасност.

„Опасна или не, то је реалност и оно што зависи од нас, одраслих, јесте да је у школи користимо као алат који ће нам уштедети време, али никако као нешто што би заменило људски интелект,“ каже она и наставља: „Вештачка интелигенција је одлична за прилагођавање школског градива дететовим могућностима, јер се неки ученици брже сналазе, а другима је потребно више времена и праксе. У том погледу, вештачка интелигенција је одличан алат који би успешно служио и ученику који жели да напише есеј на дату тему и веома брзо да дође до различитих извора и људи, који су већ писали о томе. Али након што вештачка интелигенција пружи потребне информације, ученик мора сам да напише свој есеј. Тада је то алат који помаже и штеди време.“

Вештачка интелигенција може да буде и помоћник и противник, ако занемаримо своју креативност и у дугорочном плану изгубимо способност критичног размишљања и анализе:

„Она постаје наш непријатељ када преузме наше размишљање“ – додаје Антоанета Календерова – „А такође и када је користимо у решавању задатака који нам штеде време, али временом доводи до тога да се навикнемо на „њену помоћ“ и наш ум постане лењ и закржљао. Зато је одгворност наставника и даље огромна. То су људи који би требало добро да познају овај алат – различите варијације вештачке интелигенције и начине на које се оне користе. На основу тога они морају да израде правила за њену употребу у школи и да науче ученике како да се на најбољи могући начин служе вештачком интелигенцијом.“

Друго важно питање је коме припада интелетуална својина рада који је вештачка интелигенција генерисала – проблем о којем се све више расправља, истиче Календерова. У школи, коју она води, ову појаву зову „академска поштеност“, јер присвојити нечији рад и представити га као свој је чиста лаж. „И морамо што пре да научимо децу да позајмљивање идеје може бити диван почетак – ако је то наша инспирација, али то се не може десити без навођења њеног аутора,“ каже Календерова.

Програм „Међународни бакалауреат“ нуди поштено решење:

„Наведите које сте питање поставили вештачкој интелигенцији,“ каже Антоанета Календерова и наставља: „И ако оно гласи: „Напиши ми есеј на тему...“, ово очигледно није ваш рад. Али ако питање је: „Дај ми имена бар три научника који су писали о датом питању,“ то је већ прихватљиво јер не губите време на тражењу информација, али ћете сами написати рад,“ закључила је Антоанета Календерова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова