Савршенство поетског израза у „Минијатурама за клавир“ Димитра Ненова

„Мој стил је потпуно самосвојан, плод осећаја за звук који чини да клавир увек звучи најкарактеристичнијим племенитим акордима или пасажима... И сам тешко могу рећи да ли најпре тражим слике у клавиру или их он намеће; код мене су већ стваралаштво и клавир нераздвојни.“

Ове речи великог бугарског композитора Димитта Ненова представљају најтачнију и најсажетију анализу јединственог наслеђа које је он оставио Бугарској. Познато је да је Ненов један од главних актера у стварању домаће професионалне композиторске школе, али његов допринос бугарској клавирској музици је огроман.

Импресиван интелектуалац, елитна и аристократска личност дубоке осећајности, Ненов је још у младости показивао разноврсна интересовања: за музику и књижевност, уметност и филозофију, математику и физику. Године 1920. отишао је у Дрезден, где је студирао архитектуру (на инсистирање својих родитеља), али је истовремено похађао и студије клавира и композиције на Конзерваторијуму. По повратку у Бугарску радио је као архитекта, али је у лето 1931. године отишао на специјализацију код чувеног холандског пијанисте Егона Петрија (1881–1962), једног од највећих пијаниста XX века, који је у то време живео у Пољској. Истраживачи тврде да је Егон Петри, веома тражени педагог који је пажљиво бирао своје ученике, био изузетно импресиониран Неновљевим талентом и умећем, те је чак пристао да ради са њим за мањи хонорар.

Тако је почела блистава музичка каријера Димитра Ненова. Као пијаниста са великим успехом концертирао је у Немачкој, Данској, Италији, Пољској, Палестини, Египту, Сирији, Грчкој… Његов репертоар био је импресиван: обухватао је више од 250 композиција и 17 концерата за клавир и оркестар из различитих епоха и стилова. Према сведочењима савременика, његов извођачки стил одликовао се прецизном техником, лепим тоном и изразитом индивидуалношћу у интерпретацији. Подједнако успешан био је и као педагог — 1943. године изабран је за редовног професора Музичке академије. Поред тога, био је и један од најистакнутијих камерних извођача и ревносни пропагатор бугарске музичке уметности, како као пијаниста тако и као музички критичар. Клавирско стваралаштво Димитра Ненова није обимно, али се одликује задивљујућом маштовитошћу, посебном изражајношћу и богатством пијанистичких средстава. Његов стил,сврставан у бугарски музички модернизам, оригиналан је, префињен и богат звучним бојама.“

Циклус „Минијатуре за клавир“ настао је 1945. и 1946. године у вези са Неновљевим педагошким радом. Иако је повод за настанак ових композиција био пре свега практичне природе, а њихова техничка приступачност очигледно намењена пијанистима почетницима, велики бугарски композитор и диригент Константин Илијев их је оценио као истинско савршенство „мале форме и поетског израза“.

За пет минијатура — „Прелид“, „Песма“, „Стакато“, „Пасторала“ и „Гајде“ — карактеристичан је бугарски национални колорит, а „Пасторала“ је нарочито омиљена међу извођачима и љубитељима музике због изузетне сличности са чувеном шестом композицијом из прве свеске клавирских Прелидa француског композитора Клода Дебисија „Кораци у снегу“.

Тежња ка дочаравању бугарске атмосфере карактеристична је за сваку партитуру Ненова. Снажна повезаност са бугарском фолклорном традицијом јасно је присутна и у његовим „Минијатурама“, а посебно у завршној композицији — „Гајде“.

Дела Димитра Ненова често се описују као тешка за извођење. Међутим, сам композитор, кога су савременици називали „заљубљеним носиоцем модерног стила“ и „витезом духовног аристократизма“ Бугарске, је о томе говорио: „Нисам тежак за разумевање — напротив, веома сам јасан, али човек мора мало више да се удуби у моју музику. Моја дела се допадну већ на прво слушање, али се истински разумеју тек на десето.“

 

Прочитајте још:

• „Божић“ Димитра Ненова– прво велико бугарско дело о Рођењу Христовом

Превела: Албена Џерманова