„Пиленце, шарено славујче“ – узбудљива фолклорна лирика са Родопа

Родопи су планински масив који очарава својом лепотом, природним богатствима и мистиком. Планина која пружа нестварне призоре, сведок је древне историје на овим просторима, али најузбудљивији су њена посебна романтика, блага нарав и доброта мештана. Велики бугарски писац Николај Хајтов назвао ју је „планином са душом“. Само они који су осетили њену магију и дух, могу да разумеју зашто се управо она сматра родним местом Орфеја – митског певача древне Тракије, чије је једино оружје била музика. Нежне мелодије Орфејеве планине као да су предодредиле њену судбину – да буде колевка изврсних народних извођача. За људе из овог краја песма није само израз емоције, већ и начин живота. Родопска песма је дубока и интимна исповест срца која је давно прешла границе наше земље и добила планетарне и космичке димензије. И то важи не само за најпопуларнију родопску песму – „Излел је хајдук Дељо“, која путује кроз свемир као музичка порука са Земље, већ и за песме попут „Бела сам, бела јуначе“, Девојко, мори убава“, „Руфинка болесна лежи...“

Једна од највољенијих родопских песама је „Пиленце, шарено славујче“, која је у извођењу чувене народне певачице Ратке Кушлеве, познате као „славуј са Родопа“,  постала хит. Још импресивнији је аранжман песме, који је композитор Александар Јосифов направио за другу легендарну певачицу из родопског краја – Надежду Хвојневу. Јосифов је аутор који има опсежан опус – више од 1.500 дела у скоро свим музичким жанровима. Међутим, као да је занемарен његов допринос у обрадама бугарског фолклора, а Јосифов је аутор више од 300 аранжмана. Мало позната чињеница је да је у младости композитор близу две године радио у Народном оркестру БНР, под управом чувених фолклорних музичара као што су Коста Колев и Димитар Динев. И управо Коста Колев је дириговао оркестром на снимању песме „Пиленце, шарено славујче“ у извођењу Надежде Хвојневе – једног од најупечатљивијих гласова Родопа.

Рођена 19. новембра 1936. године у селу Левочево, област Смољан, Хвојнева потиче из фамилије војвода, народних певача и свирача, познате у целом Родопском крају. Њен деда – Тодор Хвојнев, револуционар познатији као Фојњу војвода, био је познат по својој страсти према гајдама. Године 1956, 20-годишња Надежда Хвојнева је на смотру аматерских стваралаца у Пловдиву освојила прву награду. Од 1958. године постала је солисткиња Ансамбла народних песама и играда БНР. Њен јединствени алт са препознатљивим тембром учинили су је не само једном од најтраженијих фолклорних извођачица, већ су јој отворили врата и за нове просторе. Шездесетих година минулог века позвана је на разговор у Софијску оперу на којем јој је понуђено да се придружи њеном ансамблу. Међутим, она је одбила, јер је своју будућност видела у родопској песми.

Надежда Хвојнева је прва снимила песму „Излел је хајдук Дељо“ на Бугарском националном радију. На Деветом међународном фестивалу омладине и студената 1969. г. одликована је златном медаљом управо за ту песму. Била је јако разочарана када је почетком 80-их година прошлог века сазнала да је песма „Излел је хајдук Дељо“ у свемир послата у извођењу друге народне певачице. Али је себи рекла: „Па шта ако је тако, битније је да је то бугарска песма! Људи су је заволели у мом извођењу, снимила сам је на радију, а Ваља Балканска ју је послала у свемир...“ Глас Надежде Хвојневе претвара сваку песму у исповест, у ремек-дело као што је „Пиленце, шарено славујче“.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова