Ниске пензије и све мање радника – озбиљан изазов за пензиони систем

Више од два милиона бугарских пензионера месец преживљава од својих примања. Минимална пензија у Бугарској од 1. јула 2026. године износи 347,51 евро, а максимална – 1.738,40 евра. Већина пензионера код нас, њих чак 810.000, прима минималну пензију, док је право на највишу пензију остварило 9.195 особа. У том контексту, просечна пензија у ЕУ износи приближно 1.443 евра, што нашу земљу, по овом показатељу, сврстава при дну европске лествице.

Тема прихода грађана увек је актуелна, а сваки покушај реформе социјалног система покреће више питања него што даје одговора. Према речима економисте Стојана Панчева, неједнакост у висини пензија између различитих делова земље последица је, пре свега, прихода чија расподела је такође неравномерна. Стручњак је коментарисао идеју о новој регионализацији Бугарске, о којој се годинама периодично дискутовало, а један од предлога је да Софија буде издвојена од Југозападног региона и постане засебан Престонички регион:

„Колико ја знам, ово је правац у којем иду ствари. Практично, морамо имати четири региона, један од којих ће бити формиран око престонице (тренутно у Бугарској постоји шест региона – прим. аутора). То би било исправно, јер Софија „искривљује“ економске податке за Југозападни регион. Она је специфичан регион са високом концентрацијом економских, административних и других активности и њено одвајање ће свакако бити корисно. Нисам сигуран колико ће то утицати на приходе, јер они су одраз не толико административне поделе колико других процеса. Сматрам да треба да се води политика децентрализације земље, која је, очигледно, једна од многих које се не спроводе активно, како бисмо имали било какав ефекат у том погледу.“

Панчев је подсетио да структура пензионог система у Бугарској захтева да одређен број запослених издржава одређен број пензионера:

„У случају да имамо мањи број радника и све више пензионера, то ће довести до дефицита у пензионом систему и он ће се све теже финансирати. То значи да ако желимо да дугорочно решимо тај проблем, мораћемо да радимо на повећању стопе наталитета и повећању броја радника, који ће допринети савладавању дефицита у систему.“

Бугарска може да спроведе нове идеје и механизме у циљу подстицања демографске политике која би довела до раста насталитета, каже Панчев додајући како се неке од демографских политика Мађарске могу применити и код нас:

„На пример, у Мађарској је прихваћено да жена која има троје или више деце не плаћа порез на доходак. Финансијска помоћ при рођењу детета у Бугарској је једнократна и износи 191,74 евра за прво дете, 460,17 евра за друго дете и 230,09 евра за треће дете, према подацима Агенције за социјалну заштиту.

Важно је да се Бугарска фокусира на истраживања о томе каква тачно треба да буде политика везана за подстицај наталитета, чак и стварањем посебног тела или комисије која би почела да је спроводи, јер је то једна од најважнијих политика,“ истакао је Панчев.

Да ли ће се повећати старосна граница за одлазак у пензију?

У Бугарској жене у пензију могу да иду са навршене 62 године и шест месеци, а мушкарци – са 64 године и девет месеци. Међутим, старосна граница ће се сигурно повећати у наредним годинама, рекао је стручњак за Радио Бугарску:

„Препоручио бих да се то уради што је могуће брже, јер је то најбезболнији начин да се реши проблем мањег броја радника. Међутим, ово мора да се комбинује и са демографском политиком, јер када се пензиони систем суочава са тако великим дефицитом, морате или престати са индексацијом пензија или да се повећа старосна граница за одлазак у пензију, или да се обезбеди више радника.“

Према речима стручњака, с обзиром на стање пензионог система, људи који тренутно имају између 35 и 40 година, а млађи од њих, вероватно неће моћи да се пензионишу или бар не са пензијом која би им омогућила нормалан и достојан живот.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова