Кремена Станчева – глас „Мистерије“ који је прославио фолклор Шоплука

Народна певачица Кремена Станчева (21. октобар 1941 – 8. март 2013) једна је од истакнутих личности Ансамбла народних песама БНР, касније познатог као „Мистерија бугарских гласова“. За живота су је називали „самосвојним талентом“, „гласом из друге димензије“ и „божанским даром“. Дивили су се њеном звонком, топлом и нежном тембру, мајсторству извођења спорих песама, савршеном владању специфичном и богатом орнаментиком. Позната је по ведром карактеру, срдачности и огромној љубави према људима.

Иако је била изванредна солисткиња, Кремена Станчева остала је најпознатија по свом чувеном дуету са другом певачицом из „Мистерије бугарских гласова“ – Василком Андоновом. Две талентоване кћери западне Бугарске постале су узор за извођење чувеног шопског двогласја – фантастичног и трансцендентног стила певања: сировог и архаичног, оштрог и звонког, изразито дисонантног и невероватно упечатљивог.

Рођена у малом селу недалеко од Софије, Кремена је још од детињства много волела да пева. По завршетку школе уписала се на Високи економски институт „Карл Маркс“ (данас Универзитет за националну и светску економију). Дипломирала је са одличним успехом, чак је постала и миљеница чувеног академика Жака Натана, који јој је понудио да настави рад као асистенткиња на институту. Она је то одбила јер је још на почетку студија, са 19 година, примљена у Ансамбл народних песама БНР, а певање је било њена права страст.

У интервјуу из 2009. године, који се чува у Тонском архиву нашег медија, Кремена Станчева истиче да је заједно са Василком Андоновом за БНР снимила више од 100 шопских двогласних песама и с поносом каже: „Остала сам верна шопском двогласју“. Њих две показале су се као идеалан тим, а њихово мајсторство у аутентичном извођењу песама из шопског краја је задивљујуће.

Кремена је бриљирала у извођењу спорих песама, а посебно су јој биле драге жетелачке песме. Наступала је на сценама највећих и најпрестижнијих светских дворана, али је са истом посвећеношћу певала и пред ученицима, у читалиштима. У животу је била снажна, весела, одана мајка и супруга. Али догодило се оно најстрашније што мајци може да се деси – у саобраћајној несрећи погинула је њена седамнаестогодишња ћерка Надја. Шок је био огроман. Велика певачица престала је да пева, донела је на свет још једно дете – сина. Бригом о њему, а затим и непрестаним радом, покушавала је да пригуши бол. Певала је у „Мистерији бугарских глагсова“, предавала на Новом бугарском универзитету, издала компакт-диск, држала мајсторске курсеве у Бугарској и САД. Њена стара кућа у родном селу Ковачевци претворила се у школу за таленте – Бугаре и странце, којима је несебично преносила своје знање и вештине. С великом љубављу подучавала је децу, руководила дечјим фолклорним групама и помагала читалиштима. У интервјуу из 2009. године признала је:

„Имала сам много тешких тренутака у животу. Доживела сам нешто најстрашније, али када говорите о тешким тренуцима, знате – изађеш на сцену и мораш бар накратко да побегнеш од онога што ти се догодило. Да радим неки други посао, то би ме и даље пратило. Али када се попнеш на сцену – немаш право на то! Тих хиљаду, две хиљаде, три хиљаде људи који су тамо, не занима твој бол. Ти си тамо и осмехујеш се – то је то! То ме је можда спасило у тешким тренуцима. А посебно рад са децом.“

Предавала је бугарски фолклор на неким од најпрестижнијих америчких универзитета – Универзитету Јејл и Универзитету у Рочестеру. С поносом је говорила о својим мајсторским курсевима у Холандији, као и о ученицима из Норвешке и Француске. Међу њеним најодушевљенијим ученицама биле су певачице првог бугарског женског фолклорног хора у Њујорку Yasna Voices, који је основала наша сународница Влада Томова.

У интервјуу за Радио Бугарску, харизматична певачица и композиторка истиче да је Кремена Станчева била њена веома блиска и важна пријатељица и менторка, с којом се упознала захваљујући Марти Форсајт. У то време, тек основани хор Yasna Voices конкурисао је за грант како би отпутовао у Бугарску и током више од недељу дана учио бугарске песме у родном селу Кременe Станчеве.

„Била је веома емотивна, веома топла особа. Волела је да се смеје, да се шали, била је веома брижна. Није то истицала, али је умела и да подели с другима ту велику тугу која је била део њеног живота… За свог сина говорила је да се појавио као нека врста рецепта за живот, за наду, за срећу. Након што јој је ћерка погинула у саобраћајној несрећи, била је веома депресивна и лекар јој је рекао: одмах родите још једно дете! То ју је вратило у живот… Заправо, део нашег гранта био је и заједнички концерт у Њујорку, што је за нас била велика част.“

Према речима Владе Томове, Бугари треба да памте Кремeну Станчеву:

„Да је памте по њеном гласу, по љубави према шопској песми, по томе колико је била добра и природна особа. Много је волела да се повезује с људима и да им преноси своје песме. Подучавала је и малу децу у читалишту у селу Ковачевци. Нека је памте по њеној љубави према дружењу с људима, по томе што је волела да им пева и учи их ономе што је и сама научила.“

Прочитајте још:

• „Момче даје злато за девојку“ – једна од најбољих шопских двогласних песама

Превела: Албена Џерманова