Час о Бугарској… на путу ка самоспознаји са школом „Родољубље“ у Напуљу

Једно од бугарских духовних средишта у самом срцу јужне Италије је бугарска допунска школа „Родољубље“ у Напуљу, која је с радом почела 2017. г. У почетку је школу похађало тек десет ученика, прича за Радио Бугарску директорка школе „Родољубље“ Валентина Николова.

“Наши први кораци су били сасвим скромни, у пријатном амбијенту сале једне руске цркве у Напуљу, где смо учили прва слова наше азбуке. Временом је школа порасла и процветала. Учионице су јој простране и светле, а 2020. г. је призната и од стране Министарства образовања и науке Бугарске.“

Године 2023, у насељу Сант'Антонио Абате је своја врата отворила филијала школе „Родољубље“, коју у текућој школској години похађа укупно 90 ученика узраста од 6 до 18 година, распоређених у девет мешовитих одељења.

Тешко је рећи колико тачно Бугара живи у Италији. Према подацима Националног завода за статистику из 2024, број званично регистрованих бугарских држављана на територији те земље износи нешто више од 48.600 људи. Према незваничној статистици, међутим, њихов број је близу 120.000, а живе претежно у централним и северним деловима земље, у градовима попут Милана, Болоње и Фиренце. У Напуљу и околним местима живи око 4.000 наших сународника, каже  Валентина Николова и признаје да управо кроз децу „види“ бугарску заједницу.

“Она су огледало својих родитеља. Већина Бугара овде жели да јој се деца интегришу у италијанско друштво. С друге стране, они имају снажну духовну потребу да сачувају бугарски језик и културу код куће.“

Валентина Николова у Италији живи већ скоро две деценије и каже да се домовина највише воли када си далеко од ње:

“Све ми недостаје из Бугарске!,“ каже она.

То је носталгија рођена из љубави коју није лако пренети на децу рођену и одраслу у туђини. Децу којој бугарски језик није увек матерњи.

“Тако је, бугарски језик се у нашој школи учи као други матерњи језик и могу рећи да је огроман изазов предавати деци у страном језичком окружењу. Јер то није само учење граматичких правила, то је полагање темеља одрживом националном идентитету. Ово је за мене мисија која захтева велико стрпљење и дубоку љубав према деци, језику и домовини.“

Последње две године, програм Министарства науке и образовања „Бугарска – Образовни путеви“ представља велику подршку бугарским наставницима широм света.

Школа „Родољубље“ је прошле године први пут аплицирала за програм пројектом „Северно Црноморје – природа, историја, култура.“ Пројекат је одобрен и њихова авантура звана „Бугарска“ догодила се између 11. и 14. августа 2025. г. Занимљиво је поменути да је с групом од 20 ученика, о властитом трошку, путовало и 14 родитеља.

Они су своје емоције и утиске преточили у видео који можете погледати испод текста:

“Најзанимљивији ми је био резерват природе „Балтата“ где је све било зелено и има много заштићених врста птица, сисара, рибе и биљака,“ прича нам емотивно о путовању у Бугарску Адријана Трамонтана, ученица 4. разреда основне школе. „Било је веома забавно када смо прескакали реку Батова. Омиљени тренутак ми је био одлазак на плажу у летовалишту Албена.“

Група из Напуља посетила је амблематска места попут Балчика и његове Ботаничке баште с дворцем румунске краљице Марије, рта Калијакра, Алаџа манастира у стенама, места Текето и аутентичне грнчарске радње...

“Као најзанимљивију знаменитост издвојила бих лепе баште у Балчику,“ каже Ралица Димова, ученица 7. разреда. „Мој омиљени тренутак био је када смо сви заједно били на мору."

“Сви објекти и места која смо посетили оставили су незабораван утисак на ученике, али један од најузбудљивијих доживљаја за њих свакако је била посета аутентичној грнчарској радњи у Балчику. Такође, били су одушевљени Алаџа манастиром – први пут су видели манастир у стенама. Али, несумњиво, највеће узбуђење изазвао је сусрет с Црним морем“, сећа се директорка бугарске школе у Напуљу.

“За мене је најзанимљивија знаменитост био музеј керамике и биљке у ботаничкој башти у Балчику. Видео сам да је Бугарска лепша но што сам очекивао и богата је знаменитостима и културним наслеђем. Мој омиљени тренутак био је када смо посетили рт Калијакра,“ прича Андреј Димов, ученик 3. разреда, а Валентина Николова додаје:

“За децу је то био један изузетно узбудљив процес самоспознаје. Пошто је већина њих рођена или одрасла у Италији, Бугарску доживљавају као бајку, као један далеки свет о коме слушају у школи или код куће. Али када су крочили на бугарско тло, то се претворило у један дубок и веома личан сусрет са коренима. И могу рећи да када су у Италији, они су Италијани, али у Бугарској су одмах почели говорити 'ми', 'наше Црно море', 'ми – деца Бугарске.' Дакле, лични сусрет с домовином заиста мења перцепцију деце,“ закључила је директорка бугарске допунске школе „Родољубље“ у Напуљу Валентина Николова.

Прочитајте још:

• Час о Бугарској са Бугарском школом„Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу
• Час о Бугарској са Бугарском школом„Абагар“ у Италији
• Час о Бугарској са ученицима СШ„Христо Ботев“ у Братислави
• Час о Бугарској са Бугарском школом„Здраво“ у Скопљу
• Час о Бугарској са нашом децом изЛарнаке

Превод: Ајтјан Делихјусеинова