Час о Бугарској … са Бугарском допунском школом „Азбукарчета“ у Шпанији

Постоји више начина сазнати више о Бугарској, када си далеко од ње. Али свакако, један од најпријатнијих и најсигурнијих начина да она допре до срца јесте упознавање њене културе и уметности. Управо за ту опцију определила се 2012. године наставница Латинка Хинкова. Заједно са својим истомишљеницима она је у Торехон де Ардосу, шпанском граду удаљеном око 20 км од Мадрида, основала културно-образовну Асоцијацију Бугара и стваралаца уметности „Требол“, а већ исте године при Асоцијацији је отворена Бугарска допунска школа „Азбукарчета“ са филијалом у Мадриду, чији је циљ очување бугарског идентитета, традиције и обичаја у срцима наше деце рођене и одрасле у Шпанији.

 „Школа је део образовне и културне делатности Асоцијације, а идеја је била да децу упознајемо са уметницима из Бугарске – сликарима, писцима, певачима и фолклорним ансамблима, како би она, иако далеко од Бугарске, могла да се осете ближе својој домовини кроз нашу културу и личности које раде у области културе и уметности“, каже Латинка Хинкова.

Већ 14 година тим Бугарске допунске школе „Азбукарчета“ учи стотине бугарске деце од 1. до 12. разреда читању и писању, упознаје их са нашим народним играма и музиком. Изблиза и издалека долазе и деца од 4 до 7 година старости у посебну припремну групу при школи. У овој школској години школу похађа 102 деце, а Латинка Хинкова са нескривеним жаљењем истиче да у последње време више нема великог прилива деце, као што је било пре неколико година.

„Много Бугара, бар је то мој утисак, вратило се у Бугарску. Разлози су социјално-економске природе. Живот у читавој Европи, не само у Шпанији, је тежак. Такав је он не само у Бугарској, иако често од наших сународника чујемо да је у Бугарској живот тежак, да је инфлација велика итд. Ни живот у Шпанији у последње време није нимало лак. И мислим да ми Бугари поново трагамо за бољим животом и местом у којем бисмо га могли наћи, а то је наша домовина. Бар ја тако мислим.“

Директорка Бугарске допунске школе „Азбукарчета“ признаје да иако је 25 година свог живота провела у сунчаној Шпанији, управо је школа једина ствар која је сада спречава да се врати у домовину.

„И даље ми је то подстрек – већ 25 година мој живот је неизоставно везан за мој рад као наставника. Почела сам да радим давно, 2002–2003. године, у првој Бугарској допунској школи ‘Свети Иван Рилски’ у Мадриду – била сам једна од првих наставница тамо. А када су моја деца мало порасла, основала сам школу у Торехон де Ардосу управо из тог разлога – због бугарске заједнице и моје повезаности са Бугарском. Али сам као наставница радила и 10 година у Бугарској – то је моја професија коју волим да обављам. Школа је мој подстрек.“

Фестивал „Волим Бугарску“ је предодредио време путовања четрдесеторо „Азбукарчета“ у Бугарску 2025. године – овога пута уз подршку Националног програма „Бугарска – образовни путеви“ Министарства образовања и науке.

У фокусу њиховог путовања биле су старе престонице Бугарске, а деца су руту назвала „Упознај Бугарску да би је заволео“. Своје емоције, успомене и утиске са тог путовања поделила су са Радио Бугарском, укључивши се у нашу иницијативу „Час о Бугарској“ . Погледајте видео:

У екскурзији одржаној 2025. године учествовали су и млађи ученици Бугарске допунске школе „Азбукарчета“:

„Било им је веома пријатно и забавно и мислим да су резултати већ видљиви. И данас, када радимо презентације из историје или књижевности, присећају се и кажу: ′Ми смо тамо били’. Знате, за нас наставнике то путовање је било велико задовољство, а за децу – емоција и невероватно искуство. Многа од њих Бугарску заиста осете тек када посете та места. Када су се испела на врх Шипка, осећај је био посебан. Када смо били у Плиски, Преславу, у дворцима... такође. Веома смо задовољни и срећни јер видимо децу срећну.“

Ево неке од њихових утисака:

„Имали смо незаборавну екскурзију и посетили неке од најстаријих и најлепших градова Бугарске – Плиску, Преслав, Велико Трново, Шумен, Мадаруа, Варну и Старосел. Био је то доживљај испуњен историјом, културом и пријатељством, који нам је омогућио да отпутујемо у прошлост и откријемо корене бугарске цивилизације и бугарског народа.“

„Наша екскурзија је почела од Великог Трнова – града царева. Попели смо се каменим улицама до тврђаве ‘Царевец’, одакле смо уживали у прелепом панорамском погледу.“

„Један од најзанимљивијих тренутака био је наш сусрет са археологом доц. Валеријем Григоровим на месту нових ископавања у близини дворца у Плиски“

„Екскурзија по Бугарској ми се много допала из неколико разлога – посетили смо места и споменике културе који су ми се много допали и које никада раније нисам видео. Имао сам прилику да више комуницирам са мојим школским друговима, да се дружимо и то је учинило екскурзију још пријатнијом.“

А Латинка Хинкова наводи:

„Видим Бугарску кроз њихове очи, јер сам увек мислила да сам део њих. На исти начин сам се дивила ономе што су они видели. На исти начин сам била поносна што смо у Бугарској, што су они тамо, што смо ја и моје колеге са њима. Када смо се вратили са екскурзије, рекла сам њиховим родитељима да бих са овом децом отишла и на крај света! Јер су показивала интересовање за сваки детаљ места која смо посећивали. Тај осећај је невероватан и незабораван.“

Прочитајте још:

• Час о Бугарској са Бугарском школом „Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу
• Час о Бугарској са Бугарском школом „Абагар“ у Италији
• Час о Бугарској са ученицима СШ „Христо Ботев“ у Братислави
• Час о Бугарској са Бугарском школом „Здраво“ у Скопљу
• Час о Бугарској са нашом децом из Ларнаке
• Час о Бугарској са децом из Бугарске допунске школе „Изворче“ у Украјини

Превела: Албена Џерманова