Час о Бугарској … са Бугарском допунском школом „Цар Симеон Велики“ у Грчкој

Многи Бугари већ годинама живе у северној Грчкој. Тамо су засновали породице, родили децу и временом изгубили свакодневну живу везу са родним крајем, који њихови наследници често никада нису ни видели. У помоћ овим нашим сународницима и са надом да овај процес није неповратан, долазе бугарске допунске школе. У северној Грчкој постоје две такве установе — школа „Свети Јован Рилски“, са својих шест филијала и школа „Цар Симеон Велики“, која има филијале у селу Дикеја и граду Орестијада.

Село Дикеја се налази на свега 14 километара од границе са Бугарском код Свиленграда, док је град Орестијада удаљен око 50 километара. Упркос томе, „често као да нам је домовина далека и то не због раздаљине, већ због границе. Као и због различите културе, обичаја и језичког окружења у којем одрастају наши ученици“, објашњава за Радио Бугарску Дијана Кимпарис, оснивач и директор Бугарске допунске школе „Цар Симеон Велики“, која са својом екипом већ девет година сваке недеље ради са децом од 5 до 18 година старости којима предају бугарски језик и историја, али и преносе љубав према њиховим коренима.

У школској 2025/2026. години школу „Цар Симеон Велики“ похађала су  53 ученика, при чему за већину њих бугарски више није први језик који су научили у свом најранијем детињству, објашњава гђа Кимпарис и признаје да је то прави изазов за наставнике. Данас, више него икада, бугарској деци расутој по целом свету је потребно да Бугарску упознају и заволе не само кроз илустрације и приче из уџбеника, већ и непосредно. Да осете да је земља о којој уче и слушају од маме и тате стварна, жива и да припада и њима, верује Дијана Кимпарис. Управо зато одлучила је да се пријави за учешће у Националном програму „Бугарска – образовни путеви“ Министарства образовања и науке.

Током 2022. и 2023. године, уз финансијску подршку Националног програма „Матерњи језик и култура у иностранству“, у оквиру модула „Партнерства“, две различите групе ученика школе „Цар Симеон Велики“ посетиле су Пловдив, Хасково, Сопот, Карлово и Калофер. А у 2024. и 2025. години, у оквиру Националног програма „Бугарска – образовни путеви“, они су упознали Велико Трново и Софију.

Руководилац група које су посетиле Пловдив и Велико Трново била је наставница бугарског језика у допунској школи Стефка Стракос, која каже да су успомене на та путовања оставиле дубок и важан траг у њеном професионалном раду.

„Незабораван тренутак био је када смо на централним трговима у Сопоту и Калоферу заиграли бугарско коло. Деца су била импресионирана причама о бугарским царевима, могућношћу да посете аутентична историјска места и сазнају више о њима. Усудила бих се да кажем да је заједничко обема путовањима то што су показала колико је важно да деца која одрастају ван Бугарске имају жив и непосредан контакт са домовином — не само кроз уџбенике, већ и кроз лични доживљај.“

„За део деце то је био први сусрет са Бугарском. Никада нећу заборавити њихово одушевљење када су на сваком кораку слушали бугарски говор и схватили да Бугарска није само прича коју слушају код куће. Прошле године посетили смо Софију и Национални историјски музеј, што им је омогућило да упознају богато историјско наслеђе наше домовине.“

Погледајте видео у којем деца из Бугарске допунске школе Цар Симеон Велики“ износе своје утиске о боравку у Бугарској. Њиме су се она укључила у иницијативу Радио Бугарске „Час о Бугарској“.  

 „Нисмо могли да поверујемо да су сви ти предмети толико стари. Толико је занимљиво видети како су људи живели пре много година“, каже Александрос Теодосиу.

Дванаестогодишња Николета Цутуриду се са дивљењем присећа Саборног храма Светог Александра Невског.

„Такву лепоту нигде другде нисам видела. Све је тако мирно и лепо.“

„Посетили смо и Зоолошки врт у Софији, који се показао као права авантура за децу. Никада раније нису била у тако великом зоолошком врту и са одушевљењем су посматрала лавове, мајмуне и гмизавце. Највеће интересовање изазивали су жирафе, слонови и носорози — јер први пут виде толико велике животиње. Након посете, Бугарска је постала стварно место, повезано са личним емоцијама и сећањима.

 Посебно за децу рођену изван Бугарске, какви су већина наших ученика, то је био тренутак када је Бугарска престала да буде нешто далекo и почела да се доживљава као домовина“, уверена је Дијана Кимпарис.

Речи Марије Цутуриду потврђују то:

„Ово путовање је било више од екскурзије. Био је то живи час родољубља, историје и културе. Осетили смо понос што смо Бугари и захвалност што смо имали прилику да се дотакнемо свега тога. Срдачно захваљујемо Министарству образовања и науке и организаторима. Вратили смо се кући обогаћени, инспирисани и још повезанији са Бугарском. Ово путовање ће остати у нашим срцима као дивно сећање, испуњено осмесима, открићима и новим пријатељствима.“

Прочитајте још:

• Час о Бугарској са Бугарском школом „Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу
• Час о Бугарској са Бугарском школом „Абагар“ у Италији
• Час о Бугарској са ученицима СШ „Христо Ботев“ у Братислави
• Час о Бугарској са Бугарском школом „Здраво“ у Скопљу
• Час о Бугарској са нашом децом из Ларнаке
• Час о Бугарској са децом из Бугарске допунске школе „Изворче“ у Украјини
• Час о Бугарској … са Бугарском допунском школом „Азбукарчета“ у Шпанији

Превела: Албена Џерманова